Da bi duša što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Smrt je prema pravoslavlju “velika tajna” prelaska čoveka iz ovozemaljskog privremenog života u večnost.
Mada je za svakog čoveka gubitak bliske osobe veoma bolan i predstavlja ogroman stres, u pravoslavlju se veruje da je to prirodan proces koji je čoveku na korist.
Prvi zakon smrti je opšti za celo čovečanstvo, a to je da je smrt neizbežna svima i svakome. Reč Božija svedoči o sveopštosti smrtnog zakona: “Кoji je čovek živeo, a da smrti nije video?“ (Ps. 88, 49)
Čovek je stvoren za besmrtnost i Isus Hristos je svojim vaskrsenjem otvorio vrata Carstva nebeskog, večnog blaženstva onima koji su verovali u njega i živeli pravedno. Naš zemaljski život je priprema za budući život, a ta se priprema završava smrću.
Smrt je zapravo razdvajanje duše od tela, a po svom izlasku iz tela ljudska duša dospeva u nove životne uslove. Da bi ona što lakše napustila telo, veoma je bitno i kako se ponašamo na samrtničkoj postelji.
Na sajtu Srpske pravoslavne eparhije srednjoevropske se navodi da je prisustvo sveštenika tom prilikom neophodno.
-Samrtnička postelja se u našem narodu zove mesto i sam događaj kada se pokojnikova duša razdvoji od tela. Obično se može na osnovu težine bolesti, i bolesnikova stanja zaključiti i predvideti skora smrt. Tada treba pozvati sveštenika da ispovedi i pričesti bolesnika, da bi se duša lakše rastala od tela – kaže se i dalje objašnjava:
-Negde se sačuvao običaj da se rodbina i prijatelji sa bolesnikom pred smrt opraštaju. On njima oprašta njihove uvrede i grehe prema njemu i obratno. Iz narodnog iskustva se zna, da duša pokojnikova koji je ispoveđen i pričešćen, i koji se oprostio sa svojim najbližima, lagano i tiho izlazi iz tela, kao ptica iz kaveza, i rasterećena leti nebeskim prostorima u carstvo nebesko.
Opraštanje se, navode, vrši na sledeći način:
-Bolesnik pozove one, za koje smatra da se o njih ogrešio, i jedan po jedan prilaze postelji. Onda bolesnik govori: “Oprosti mi, brate” (kaže ime, obično kaže i koji greh oseća na duši). Ovaj skine kapu, lagano se pokloni prema bolesniku i govori: “Bog da ti oprosti i ovoga i onoga sveta”.
(Religija.rs)
