Za katolički Božić Dalmatinci stavljaju kovani novčić u božićni hleb koji se potom lomi na onoliko delova koliko imam ukućana. Onom kome pripada parče s novčićem, očekuje sreća, zdravlje i bogatstvo u narednoj godini.
Postoji još jedna zanimljivost kada je reč o božićnim običajima u Dalmaciji. Naime, na svetu Luciju devojke bi napisale na 11 papirića imena momaka koje su smatrale poželjnima, a jedan bi ostavile praznim. Svaki dan do Božića palio bi se jedan papirić, a onaj poslednji nosio bi ime budućeg supruga. Ako bi devojci ostao prazan papirić, to bi značilo da se neće udati.
U kućama vernika Rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.
Badnjak u Zagorju nekada je počinjao tako što bi domaćin ili gazda kuće uneo slamu u dom i blagoslovio ukućane. Kraj dana najviše su priželjkivale devojke, jer su im momci poklanjali „jabuke božićnice”, a to darivanje bio je znak da su izabranice muških srca.
Na Božić je prvi gost kuće, takozvani polažajnik koji bi trebalo da bude veseo, jer bi tom domu donelo sreću, a često su se porodice unapred dogovarale o „slučajnom” gostu kako se ne bi izazvala nesreća.
U Slavoniji je nekada bio običaj da se na Badnji dan prvo daruju muška deca. Pre nego što bi se započelo sa večerom, domaćin je unosio krizban (bor), slamu i konjsku ormu, koja bi se stavila pod sto.
U Podravini se, ali i nekim drugim delovima Hrvatske, na praznik svete Lucije sadila pšenica, koja se na Badnje veče stavljala pod jelku.
Na Badnji dan se jeo posni doručak i odlazilo po jelku, koja se kasnije tokom dana ukrašavala jabukama i ukrasima koji su se izrađivali kod kuće. Osim jelke, po kući su se stavljale i dodatne zimzelene grančice, koje su se takođe ukrašavale.
Takođe, za Božić se ostajalo kod kuće i niko nije odlazio u goste.
Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju Božić, praznik Hristovog rođenja. Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu. U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.
