Nekršteni dani u pravoslavlju traju od Božića do Bogojavljenja, ovo je period kada Isus nije bio kršten, zbog čega su i dobili naziv.
Nekršteni dani, poznati i kao nekrštenice ili vučji dani, predstavljaju poseban period u pravoslavnom kalendaru. Oni se vezuju za period posle Božića, od 25. decembra po starom, odnosno 7. januara po novom kalendaru, i traju do Bogojavljenja, 6. januara (19. januara po novom kalendaru).
Tradicija i običaji
Nekršteni dani su period koji narodna tradicija smatra opasnim jer se veruje da tada zli duhovi, veštice i druge natprirodne sile imaju veću moć. Zbog toga se u ovom periodu primenjuju različiti običaji i mere zaštite kako bi se kuća, domaćinstvo i porodica zaštitili od zla.
Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito ne dečja odeća jer bi zle sile preko stvari mogle da naškode deci.
Po nekim selima, naročito u vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća, tako što se prozori zatamnjuju.
Noću se ne pije voda u nekim krajevima jer prema verovanju zle sile se uvlače se u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.
Zaštitni rituali
Jedan od uobičajenih običaja je paljenje sveća i tamjana, prskanje kuće svetom vodom i postavljanje belog luka na pragovima i prozorima kao vid zaštite od zla. Takođe, u nekim krajevima, deca se ne krštavaju u ovom periodu.
Šta trebate izbegavati
Prema verovanju u nekrštenim danima nije preporučljivo obavljati određene poslove, poput predenja, tkanja ili šivenja, jer mogu privući nesreću. Takođe, ljudi izbegavaju putovanja i veća okupljanja kako bi se zaštitili od mogućih opasnosti.
Kraj nekrštenih dana
Nekršteni dani završavaju na Bogojavljenje, 6. januara (19. januara po novom kalendaru), kada se veruje da se zli duhovi povlače i kuće se ponovo osvežavaju svetom vodom. Ovaj dan se obeležava i velikim verskim ceremonijama, poput osveštavanja vode na Bogojavljenskom krstu.
