Velimir „Bata” Živojinović (1933–2016) bio je najveća filmska zvezda bivše Jugoslavije, glumac koji je odigrao više uloga u jugoslovenskom filmu nego ijedan drugi kolega. Njegova karijera obuhvata gotovo 300 filmskih i televizijskih ostvarenja, od ratnih epopeja do komedija, a publika ga je obožavala u svim republikama bivše zajedničke države i čak na drugom kontinentu.
Američka agencija AP isticala je da je Živojinović važio za “nakadašnju megazvezdu jugoslovenskog filma” i legendu srpskog glumišta, omiljenu i u Kini, gde ga pamte po ulozi Slavka Valtera iz filma Valter brani Sarajevo. Danas se sećamo trenutka kada je Velimir “Bata” Živojinović (preminuo 22. maja 2016.) otišao ne samo iz ove zemlje, već, kako su rekli prijatelji, i iz sveta filma.
Bogata filmska zaostavština
Bata je bio glumac izuzetne radne etike i raznovrsnosti. Igrao je i junake i antijunake, od običnih ljudi do heroja. Kako je podvukao dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, iako je zbog slavnih partizanskih filmova imao image borca, ratni junaci čine svega 10 do 15% njegovog opusa. Devedeset procenata Batinih uloga nije bilo vezano za rat, a tu raznolikost potvrđuje i reditelj Rajko Grlić, koji ga je opisao rečima: “Bata je bio od one retke sorte glumaca koji ulazi u kadar kao Bata Živojinović, a mi gledaoci mu istovremeno verujemo da je on lik koji igra”. Nije postojao tip čoveka koji Bata nije mogao da oživi, kao što je rekao njegov dugogodišnji drug Lale Vujadinović: “Od običnih, prizemnih i smešnih ljudi do tragičnih heroja, ne postoji tip čoveka koji Bata ne može da odigra.”
Osim ratnih filmova (Bitka na Neretvi, Bitka na Sutjesci, Valter brani Sarajevo,…), Živojinović je ostao upamćen i po snažnim likovima iz socijalističke komedije i drame. Jedna od njegovih najupečatljivijih uloga bila je balkanski mačo Trokrilni u filmu “U raljama života”, za koji je Grlić rekao da samo Bata može tu ulogu da tumači – “zračio je ponosom i snagom, a istovremeno mogao biti grub i sirov”.
U humorističkoj drami “Balkanski špijun” Živojinović je bio šef policije Stojan Stojčić, a u televizijskoj seriji Otpisani partizan Joca Čotrić. Svaka njegova pojava na ekranu privlačila je pažnju publike, jer je prema rečima snimatelja Andreja Aćina, bio “uglavnom sa odgovorima već spremnim, kao dobro odigrana uloga”.
Mada veliki glumac, Bata nije odbijao ni studentske projekte. Dokumentarsta Mila Turajlić priseća se da je “čula da Bata ne odbija uloge ni u studentskim filmovima”, a tokom rada na njenom filmu “Cinema Komunisto” ističe njegovu dobroćudnost: “Bata je prihvatio sve što sam predložila”. Taj gest otkriva i Batinu ljubav prema filmu i spremnost da pomogne mlađima. Zelenović navodi da je Bata često pomagao prijateljima i zajednici “uvijek je hteo da pomogne i pomagao je u obnovi škola, manastira, crkava”.
Za svoj rad dobio je brojne nagrade. Bio je dobitnik Nagrade za životno delo “Slavica” i dvostruki laureat “Zlatne arene” pulskog festivala. Dodeljene su mu i titule zaslužnog umetnika, a 2016. neposredno pred smrt, dobio je i nagradu za životno delo “Beogradski pobednik”. Bio je član nekoliko filmskih udruženja i jedan od osnivača festivala u Somboru. Uz sve to, Bata je u kasnijem životu bio i poslanik Socijalističke partije Srbije i čak kandidat za predsednika (2002), ali ga je ljudi više pamte po ulozi glumca nego političara.
“Jugoslovenski Džon Vejn”, veći od života
Za mnoge generacije, Bata Živojinović postao je živi simbol narodne kinematografije. U narodu je proglašen “Jugoslovenskim Džonom Vejnom” zbog svoje upečatljive pojave i snažnog stava na platnu. Poznati filmski reditelj Rajko Grlić navodi: “Nisu ga slučajno zvali jugoslovenskim Džonom Vejnom, to je bio isti pristup glumi. Obojica su bili veći od života, a istovremeno su igrali sam život”. Ta veličina ostaje upamćena i u kultnim replikama, a sećanja mnogih i danas prizivaju njegovu zloglasnu rečenicu “Sad ću da te ka*am!” iz filma “U raljama života”, koja je udarila kao kulturni fenomen 1980-ih.
Mnogi saradnici pamte Batinu najveće odlike, a to su profesionalizam i prilagodljivost. Lale Vujadinović prepričava da je Bata “uvek bio spreman da uradi sve što treba za reditelje i scenariste”.
Kroz ceo radni vek Bata je često menjao tekst na setu, snimao bez prigovora i retko je odbijao novi izazov. Branislav Lečić, koji je s njim sarađivao, primećuje tu ljudsku veličinu: kad su ga pitali “zašto toliko radiš i snimaš?”, Bata je jednostavno odgovorio “Pa ko sam ja da odbijem da uradim nešto što su drugi stvorili”. Taj odgovor najbolje oslikava njegovu skromnost i posvećenost filmu jer je uvek bio spreman da svoj talenat uloži u projekat i pomogne kolegama.
Kolege i prijatelji o Bati
Ljubiša Samardžić, koji je s Batom glumio u brojnim filmovima, emotivno je napisao: “Kada sam saznao da je naš ugledni kolega Bata Živojinović otišao, zanemeo sam… Ostavio je neraskidiv trag svojim raskošnim darom u mnogim našim zajedničkim filmovima. … Imao je personalnost, britkost i raskošan dar kojim je plenio gledališta. Neka mu je laka zemlja”.
Sličnih reči bilo je mnogo – glumica Mira Banjac je istakla da je “umro izuzetan, veliki glumac… njegovo ime biće upisano crvenim slovom u istoriji naše kinematografije”. Filmski kritičar Božidar Zečević dodaje da je Živojinović bio “znak jednog vremena i njegovih ljudi. Bata je potekao iz naroda, sada se preselio u večnost, to jest vratio se u narod kao jedan od njegovih mitova”.
Reditelj Radoš Bajić, koji je sarađivao s Batom, nije krio bol: “Otišao je najveći srpski filmski glumac. Čovek koji je obeležio epohu srpskog i jugoslovenskog filma otišao je u večnost”. Veljko Bulajić, reditelj s kojim je Bata snimao čuveni “Četvrti čin” i “Neretvu”, priseća se njihovog prvog susreta i Batine harizme: “Bata mi se učinio interesantnim – krasne, izražajne oči… Bio je izuzetan profesionalac, čovek neobične discipline. Bio je jedan od onih velikih glumaca koji se retko rađaju… Rekao mi je: ‘Naravno, kako to možeš uopšte da me pitaš!’ Bio je neobično human, plemenit čovek… Najrađe sam radio sa njim i ostaje mi u najlepšem sećanju”.
Filmski znalac i hrvatski glumac Relja Bašić je na vest o Batinoj smrti komentarisao: “Bata je bio vrhunski profesionalac… imao je velike simpatije publike širom bivše Jugoslavije”
Ovo potvrđuje da je Velimir Živojinović bio više od glumca, bio je filmska ikona i dragi prijatelj. Kolege ga pamte kao čoveka velikog srca, spremnog da nesebično deli smeh i solj ica sa svima na setu. Radoslav Zelenović dodaje da je Bata “uvek bio tu da pomogne” i nikad nije izjavio “Ovo ne može” kada je neko zatražio pomoć. Jednostavno, on je bio taj kome su se ljudi rado obraćali u nevolji zbog čega je i bio tako uverljiv na filmu kao narodski heroj.
Ostavština i sećanje
Bata Živojinović živi i danas kroz svoje legendarne likove. Dokumentarni filmovi, TV reprize i filmski maratoni podsećaju da je on učestvovao u gotovo svakoj važnoj fazi jugoslovenske i srpske kinematografije. Njegov rad ostaje neprocenjivo kulturno blago: kako su rekli njegovi savremenici, Živojinovićevo ime zaista je “upisano crvenim slovom” u filmsku istoriju.
Međutim, najlepše sećanje ostaje svaki put kad pustimo neki od njegovih filmova. Od gledanja “Otpisanih”, preko dramatičnih scena sa Neretve i Sutjeske, do duhovitih replika iz “Balkanskog špijuna” i “U raljama života” sve je to podsećanje na jedno vreme i jednu zemlju koje više nema. Velimir “Bata” Živojinović bio je čovek i umetnik čiji životni put preslikava jednu eru naše kulture, i njegova posvećenost umetnosti i harizma zračiće dok god ima publike da je pamti.
