Čudesnom događaju oslobađanja apostola Petra, posvećen je praznik Časne verige koji se slavi 16. po julijanskom, odnosno 29. januara po gregorijanskom kalendaru. Jedan od običaja koji se vezuje za ovaj praznik je i vezivanje kućnog praga.
Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne. Te verige čuvahu hrišćani koliko zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog vere u njihove moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih.
Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Petra tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen.
Takođe, u našem narodu postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedan se čak vezuje i za našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.
Običaj je i da se na današnji dan lancima veže kućni prag, i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila. Ne bi trebalo ni da se putuje, jer kada vi odete, dom ostaje “nebranjen” i svakakva nesreća može da se dogodi (u stara vremena strah je “pokrivao” udar groma, zapaljenu letinu, zaklana stoka…)
Kad ste već kod kuće, slobodno malo pospremite, jer Časne verige nisu tzv. crveno slovo, pa nema nikakvih kućevnih zabrana (pranje, peglanje, usisavanje…). Naprotiv, poželjno je da kuća zablista u slavu Svetog Petra, koji je i inače zaštitnik doma i porodice. narodnom verovanju, od Časnih veriga nastaje blaže vreme, “jer Bog usijanim verigama počne da peče zemlju”
Verige su okovi (karike) kojima je po naređenju Iroda Agripe, judejskog cara iz 42. godine posle Hrista, bio vezan u tamnici Sveti Apostol Petar.
Iz Dela apostolskih saznaje se da je Apostola Petra, uoči suđenja, na čudesan način Anđeo oslobodio sužanjstva. Posle njegovog oslobađanja, verige su čuvane kao svetinja.
Jerusalimski Patrijarh Sv. Juvenalije (420-458), poklonio je verige carici Evdokiji, supruzi Teodosija III Mlađeg (408-450), 437. (ili 439) godine. Jednu verigu, poslala je svojoj kćerci Evdoksiji u Rim, a ona je sagradila hram posvećen Apostolu Petru, i položila verigu u hram, gde se i danas nalaze.
Rimu su već bile i druge verige kojima je Sveti Apostol Petar bio okovan pred svoje stradanje u Rimu, u vreme cara Nerona. Narod priča da je jednom i Sveti Sava bio okovan pa je po oslobođenju, sačuvao verige i njima lečio. Jednom se susretne sa Svetim Petrom, i razmenu svoje okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće. Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.
Odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Jedan od progonjenih je bio i apostol Petar.
