Sveta ili Jubilarna godina je u Katoličkoj crkvi zapravo bila izuzetna retkost, ali u poslednje doba vlada prava inflacija. Uprkos tome u Rimu se očekuje mnogo hodočasnika.
Teolog iz Augsburga Jorg Ernesti se seća Badnjaka 1974. godine. Tada je imao tek osam godina, ali pamti najavu televizijskog programa u novinama: “23:25 – otvorenje Svete godine pod papom Pavlom VI. – prenos uživo s Trga sv. Petra u Rimu.”
Čitava njegova porodica bila je prikovana uz televizor, a tada je to bio jedan od najvećih televizijskih događaja. Prenosilo ga je 40 televizijskih stanica i procenjuje se da je program pratilo milijardu ljudi, piše Deutsche Welle.
Teolog danas dobro zna što je Sveta ili Jubilarna godina za Katoličku crkvu: zapravo je to uveo tek papa Bonifacije VIII. u godini 1300. i zamislio je da ona bude slavljena samo na početku svakog veka. Uzor mu je bio običaj Židova da svakih 50 godina slave godinu oprosta (šenat hajobel), što je zamišljeno doslovno i materijalno: svakih pet decenija će dobar vernik oprostiti sve dugove svojim dužnicima.
Dvojica papa
Ernesti za DW objašnjava kako je odluka tadašnjeg pape bila spontana, ali ne bez računice: u Crkvi se sve više drvilo protiv Bonifacija VIII., čule su se i optužbe za herezu, što u ono doba nije bila tek opasnost za večnu dušu nego i za ubrzani odlazak na onaj svet. No potez je bio pun pogodak: hodočasnici su nagrnuli u Rim, a papom nisu bili oduševljeni samo vernici nego i ugostitelji Rima.
Nedugo potom se Katolička crkva opet našla u nevoljama jer nije bio samo jedan nego dvojica papa: jedan u Rimu, a jedan u Avignonu. Tad su se setili odlične kampanje pa je brzo i godina 1350. bila takođe proglašena “svetom”. To je tako dobro išlo da je od 15. veka jubilarna bila svaka 25. godina.
Danas je to ne samo turistički magnet za Rim, gde se i sledeće godine očekuje dodatnih 30 miliona hodočasnika, nego i velika predstava: središnja vrata bazilike sv. Petra su u normalnim okolnostima ne samo zatvorena nego i zazidana. Papa se onda hvata simboličke macole i probija zid – već je jasno da će sve biti pripremljeno za papu Franju i da će onda on samo prošetati kroz ta vrata.
No nema malo vernika koji su već doživeli čitavo mnoštvo svetih godina jer od 1518. ima i “izvanrednih”. Onda je ona bila posvećena podršci Poljske u borbi protiv Turaka, ali neki će se možda setiti i Marijanske godine koju je papa Pio XII. proglasio 1954., a papa Pavao VI. je 1974. zapravo već treći put probijao zid: prvo je to činio 1966., povodom zaključenja Drugog vatikanskog koncila, onda i od 29. lipnja 1967. do juna sledeće godine kao sećanje na mučeništvo apostola Petra i Pavla.
Na svete godine se zdušno bacio i Ivan Pavao II.: od Uskrsa 1983. je bila proglašena izvanredna Sveta godina izbavljenja, na Duhove 1987. je bila svečano proglašena Druga marijanska godina, a onda ga je zatekla i “redovna” jubilarna 2000. I papa Franjo je marljiv: samo dve godine nakon što je bio izabran, proglasio je 2015. izvanrednom Svetom godinom milosrđa, a novina je što je i ova, zapravo redovita Sveta godina 2025., koja počinje ovog Badnjaka, popraćena parolom: “Hodočasnici nade.”
Svijet prepun kriza i sukoba
Papa tako upozorava kako smo i Crkva i svi mi u svetu prepunom kriza i sukoba. U ovom globalnom svetu već traje treći svetski rat, a žrtve su u pravilu najsiromašniji stanovnici našeg planeta koje se bezdušno izrabljuje i ostavlja gladnima. Na nama je da u ovoj Svetoj godini krenemo na hodočašće nade kako bismo svojom verom i dobrotom nešto učinili protiv ovog zla.
A ako nas to hodočašće navede u Rim, opet tamošnji ugostitelji nemaju ništa protiv, a turistički radnici su se uspeli progurati svojim vizijama marketinga, pa ova Sveta godina ima čak i svoju maskotu – figuricu hodočasnice Luce. Hoće li baš svim hodočasnicima biti zadovoljni svi u Vatikanu – to ostaje otvoreno. Jer 6. rujna je i LGBTQ zajednica najavila masovni posjet bazilici sv. Petra.
Čak ako propustite i ovu priliku da vam budu oprošteni svi gresi, prilično je izvesno da nas razmerno skoro čeka još jedna izvanredna Sveta godina: 2033. će biti dva milenijum od raspeća Spasitelja i tad će papa – koji god tada bio – teško odoleti iskušenju.
