Radnici koji dolaze u Nemačku prema pravilu za Zapadni Balkan pokazali su se veoma uspešnim na tržištu rada, ali budućnost ove regulative postaje neizvesna sa dolaskom nove vlade, piše nemački Tageszeitung (TAZ).
Nemačka godišnje treba najmanje 400.000 radnika, a pravilo za zapadni Balkan omogućava dolazak radnika iz Srbije, BiH, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije bez obzira na stručnu spremu, pod uslovom da imaju ponudu za posao i odobrenje nadležnih institucija. Ova regulativa, uvedena 2015. godine, smanjila je broj azilanata iz regiona i omogućila ljudima legalan pristup tržištu rada.
Pod vladom Olafa Šolca, kvota za radne vize povećana je sa 25.000 na 50.000 godišnje, ali nova vlada CDU/CSU razmatra njeno smanjenje na prvobitnih 25.000. Stručnjaci poput Herberta Brikera ističu da bi ograničavanje ovog pravila bilo loše, jer su migranti sa Balkana među najuspešnijima na nemačkom tržištu rada – 95% ih ostaje zaposleno i retko koriste socijalnu pomoć.
Međutim, politolog Holger Kolb smatra da bi pravila zapošljavanja trebalo da se temelje na kvalifikacijama, a ne na poreklu radnika. On podržava smanjenje kvota, jer danas postoje i drugi programi koji omogućavaju dolazak kvalifikovane radne snage u Nemačku pod povoljnijim uslovima.
Debata o budućnosti pravila za zapadni Balkan i dalje traje, a ishod zavisi od odluka nove nemačke vlade.
