Balkan je potresao stravičan slučaj u kojem su na porodičnom imanju kod Varaždina, u Hrvatskoj, pronađena tela dve bebe, za koje se pretpostavlja da su imale oko godinu dana. Roditelji, starosti 34 i 38 godina, uhapšeni su i nalaze se u pritvoru. Sada je glavna tema medija da li su roditelji bili u sekti, a uz to je javnost saznala i za mnoge morbidne rituale raznih tajnih zajednica.
Treće, četvorogodišnje dete ovog para je na sigurnom i nalazi se u Centru za socijalni rad. Kako je rekao ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović, istraživanjem je utvrđena sumnja da je usled grubog zanemarivanja u gajenju troje mališana došlo do nastupanja smrtne posledice kod dvoje dece.
Hrvatski mediji pišu da su roditelji nesrećne dece živeli izolovano i nisu kontaktirali sa komšijama, pa niko nije znao da pored četvorogodišnje devojčice imaju još dvoje dece. Priča se da se ovaj par venčao po obredima sekte i da shodno tome dvoje dece nisu prijavili po njihovom rođenju. Sve ukazuje da je koncept smrti ovog neobičnog bračnog para bio vrlo blizak, da u „odlasku dece na onaj svet“ nisu videli ništa loše, naprotiv, tvrdeći da je „sve božja volja“.
Zakopali decu u dvorište
Nakon što su tela dva deteta pronađena zakopana u dvorištu porodične kuće, svi su bili zaprepašćeni. Prema neslužbenim informacijama iz izvora bliskih istrazi, kako piše „Hrvatski list“, roditelji su se u policiji deklarisali kao pripadnici Mesijanskih židova. Prema javnodostupnim izvorima, reč je o jednom od religijskih pokreta tzv. židovskih krišćana koji se pod tim imenom pojavio 60-ih godina u SAD-u i koji danas globalno, prema procenama, broji ukupno oko 350.000 pripadnika, no pokret je u Hrvatskoj, sve do zastrašujućeg otkrića u Zagorju, bio slabo poznat. Čine ga osobe koje se smatraju Židovima, ali veruju da Isus nije bio samo prorok, kako ga židovstvo vidi, već da je bio Sin Božji i Spasitelj na način na koji ga vide i slave hrišćani. Pripadnici ovog pokreta smatraju sebe Židovima i tvrde da je moguće zadržati židovsku tradiciju, kulturu i identitet te istovremeno verovati u Isusa Spasitelja. Glavni im je simbol tzv. Mesijanski pečat Jeruzalema, simbol sastavljen od sedmerokrake menore, Davidove zvezde i ribe. Iako je hrvatsko društvo u velikoj većini katoličke veroispovesti, aktivnosti ostalih verskih ili ezoterijskih zajednica vrlo su rasprostranjene. Podatak da u Hrvatskoj u ovom trenutku postoji oko 800 malih verskih udruženja.
Hrvatska, za razliku od Srbije koja je osnovala poseban odeljenje koje se bavi ovom problematikom, u nedostatku regulative postaje Eldorado za sekte, a Ministarstvo unutarnjih poslova njima se bavi tek onda kada se kazneno delo već dogodi. Planski i razrađeni pristup tom celom problemu u Hrvatskoj ne postoji, za razliku od Francuske, Belgije, Njemačke ili Austrije, gde je nadziranje sekti i kultova zakonska obaveza.
Duhovni učitelj živi s pet žena, a prvo seksualno iskustvo imao s tri godine
Jedan od pionira sektašenja u Hrvatskoj je Franjo Milićević, poznat i kao Aba Aziz Makaja, samoprozvani duhovni učitelj, seks guru i vođa zajednice Komaja. Prvo seksualno iskustvo navodno je imao već s tri godine, a jednom trenutku se skoro i zaredio. Kako je 71-godišnji Milićević nedavno ispričao za portal Net.hr, njegov životni zaokret počinje jedne noći kada je odlučio da sledi unutrašnji glas koji ga je pozvao na drugačiji put. Promenio je ime, životni stil i okuplja zajednicu istomišljenika koja veruje u ljubav bez granica i slobodu istraživanja intime, bez alkohola, droge i mesa.
Katolička crkva prozvala ih je sotonistima, a uprkos oštrim osudama hrvatske javnosti, jedan od njihovih centara nalazi se u Ližnjanu gde Franjo živi sa svojom porodicom – pet žena i šestero dece. Svojim učenicima nudi ne samo duhovno prosvetljenje već i pravu seksualnu revoluciju, a tvrdi i da drži rekord u svojoj zajednici po pitanju dužine intimnog odnosa nakon što je s jednom od partnerkom vodio ljubav čak deset sati.
Igrao je košarku sa Isusom, a njegovi sledbenici su pili mleko u kojem su mu prali noge
Hrvatsku javnost devedesetih potresao i samozvani verski propovednik, inače nezaposleni zagrebački električar Damir Rožman, koji je u samo nekoliko meseci stekao znatno bogatstvo, nekretnene u nekoliko gradova. Na njegove propovedi o čistoj ljubavi naselo je tridesetak ljudi, koji su za njega svakodnevno prosjačili po ulicama, prodavali svete sličice i mirisne štapiće “za ljubav svoga vođe”. Čak su mu i noge prali u mleku, koje su potom pili. Slepo su mu verovali kad govori da igra s Isusom košarku na nebu, nadajući se da će to jednog dana i oni doživeti. Priča je kulminirala kada je od svojih sledbenika zatražio da im roditelji prepišu svu imovinu.
„Da, dvoje sam poslao da im roditelji prepišu stanove. Želim od njih stvoriti sveštenike koji će u roditeljskim domovima osnovati crkve i otvoriti indijske trgovine“ – objasnio je samozvani guru, kome su ubrzo izgubio svaki trag.
Crna ruža i dalje najopasnija
Psiholozi i psihijatri koji se u Hrvatskoj bave tom problematikom, napominju da je nužno otkrivati sekte koje propagiraju suicid, ritualna ubistva te različite vrste nanošenja boli sebi i drugima kroz rituale – najčešće satanističke i crnomagijske – koji su itekako prema njihovoj i MUP-ovoj evidenciji prisutni u Hrvatskoj. Tu prestaje ona tanka linija osobne slobode što jest i što nije dopušteno, jer pojedinac ili grupa ljudi uvek prolaze manipulaciju od sekte i učitelja/gurua da sebi i drugima nanose fizičku, mentalnu i finansijsku štetu. Neki psihijatri i duhovni terapeuti ističu da sektaškim učenjima u Hrvatskoj podležu osobe svih uzrasta, društvenih grupa, ekonomskog statusa i obrazovanja, od mentalno retardiranih skupina do naučnika.
Nebojša Buđanovac, psihoterapeut koji se ranije aktivno bavio problematikom sekti, ističe kako je najopasnija destruktivna sekta u Hrvatskoj i dalje zlokobna Crna ruža, na našim prostorima prisutna još od druge polovine osamdesetih.
Sve je počelo nakon samoubistva jedne devojčice iz ugledne porodice u Dugom Selu. Danas se veruje da je širenjem priče o Crnoj ruži upravljala ondašnja jugoslavenska obaveštajna služba, koja je želela da skrene pažnju javnosti s tadašnjih društvenih i političkih promena u zemlji. U javnosti, naročito u Zagrebu, zavladala je panika, pa su zabeleženi i fizički napadi na mlade odevene u crno, darkere, koji sa sektama nisu imali nikakve veze.
Buđevac je mnogim mladim ljudima pomogao pri izlasku iz začaranog kruga, a jedan od njegovih štićenika jedan je od retkih koji je javno govorio o svojoj pripadnosti sekti.
– Crna misa trajala je manje od pola sata. Vodio ju je ‘sveštenik’, koji je i autor crne knjige iz koje je čitao valjda samo njemu razumljive reči. Oko nas bile su sveće, a pred nama neko postolje, kao oltar. Svako je trebao dati deo sebe, kako bi se spalilo u posudici. Bio je to prinos demonu, u biti sotoni, kojega smo prizivali kako bismo uspeli da ostvarimo nešto u životu. Ostali su se zarezali i dali krv, a ja dio kose – prisetio se bivši pripadnik sekte iz Varaždina koji je otvoreno progovorio o svojim iskustvima koje je stekao kao član satanističke sekte Crna zora kojoj je pristupio kada mu je bilo 16 godina.
