Najradosniji praznik je pred vratima, a danas, kao uvod u božićne praznike, slavi se Tucindan.
Tucindan je dobio ime po običaju da se na taj dan “tuklo” ili ubijalo jagnje ili prase za Božić. Ovaj običaj se u Srbiji verovatno zadržao još iz paganskih vremena i bio je povezan sa prinošenjem žrtve. Vremenom, crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer nakon božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka hrana je dobrodošla.
Za božićnu pečenicu bira se najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostataka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Postoje dva veoma važna verovanja i običaja za Tucindan:
- Na Tucindan se ništa ne sme davati iz kuće, jer će stvari onda odlaziti iz doma cele godine. To se posebno odnosi na novac. Jedino što možete učiniti na taj dan je vratiti sve dugove kako bi vam godina dobro prošla.
- Na ovaj veliki praznik ne valja tući decu, jer se veruje da će cele godine biti nevaljala i da će im se pojaviti čir na svakom mestu gde su udarena.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom, već na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a zatim hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut ka istoku.
