Vožnja od jednocifrenog broja kilometara pretvorila se u skupu lekciju za jednu putnicu taksija.
Nakon što je vozom iz Vinkovaca doputovala na Glavnu železničku stanicu, nije ni slutila da će taksi do naselja Prečko, udaljenog svega sedam kilometara, koštati neverovatnih 110 evra – više nego povratna karta za voz.
Cena vožnje kao da je prešla tri države
Putnica je očekivala standardnu cenu taksi usluge, ali je odmah po ulasku u vozilo dočekao cenovnik u plastičnom omotu, koji je ostavio malo prostora za pregovore: start 10 evra, svaki kilometar 20 evra, plus 10 evra za prtljag. Ukupan iznos za vožnju koja traje svega 10 do 15 minuta – 110 evra.
Najbizarniji detalj? Na izdatom računu, koji je potpisao taksista Ivan Madžar, kao polazna i dolazna tačka upisana je ista adresa. Taksista je to objasnio “greškom GPS-a”, iako su podaci uneti ručno.
Taksista: Cene su legalne, mogla je platiti i 300 evra
Taksista Ivan Madžar, star 70 godina, ne vidi ništa sporno. Za medije je izjavio da posluje potpuno u skladu sa zakonom, da redovno plaća poreze i doprinose, i da ima pravo da sam određuje cene, jer zakon to, barem formalno, dozvoljava.
“Gospođa je dobila račun sa svim podacima. Sve je istaknuto unapred, i niko je nije terao da uđe u vozilo. Da sam hteo, mogao sam da naplatim i 300 evra i opet bi bilo po pravilima.”
Madžar dodaje da ne koristi taksimetar jer radi po unapred određenom cenovniku, što mu zakon omogućava, sve dok su cene jasno istaknute.
Gde prestaje zakon, a počinje moral?
Iako zakonski okvir u Hrvatskoj ostavlja prostor za fleksibilne cene, javnost postavlja logično pitanje: da li je legalno isto što i moralno? Koliko je etično naplatiti višestruko veću cenu od tržišne, koristeći pravne rupe i neinformisanost putnika?
Iz Ministarstva saobraćaja napominju da svaki taksista koji ne koristi taksimetar mora imati vidljivo istaknut cenovnik, a ukoliko koristi aplikaciju ili digitalni merač on mora biti aktivan tokom cele vožnje.
Međutim, čak i u slučaju da je sve formalno ispravno, ostaje gorak ukus nepoverenja u uslugu.
Građana: Nije mu Zagreb Monako
Ova situacija izazvala je lavinu komentara na društvenim mrežama. Građani negoduju zbog “divljeg zapada” u taksi prevozu, dok se turisti i posetioci osećaju prevarenima.
“Zagreb nije Monako, ali izgleda da taksisti misle da voze po rivijeri”, navodi jedan ogorčeni korisnik Fejsbuka.
Drugi komentari ukazuju na to da ovakve situacije direktno štete ugledu grada, naročito u sezoni kada se očekuje priliv turista.
U Hrvatskoj, gde zakon ostavlja prostor za tumačenje, a moralna granica postaje sve nejasnija, ostaje pitanje da li je fer naplatiti 110 evra za nešto što realno vredi 20? Ova priča nije samo o jednom taksisti, već o sistemu u kojem se propisi koriste kao štit za eksploataciju. A putnici? Oni plaćaju, i to skupo.
