Stariji će vam reći:
“Omladinske radne akcije su bile jedno od najboljih iskustava u bivšoj Jugoslaviji koje su mnogim pojedincima obeležile život i ostale večno u lepom sećanju”.
Protivnici komunizma, imaju stav:
“Bila je do određena vrsta Titove propagande o političkom i vaspitnom značaju za omladinu kroz koju se nametao nepokolebljivi jedinstveni jugoslovenski identitet, uz osećaj da se radi nešto posebno i korisno”.
U svakom slučaju, Omladinske radne akcije bile su i ostale jedan od najvećih fenomena Socijalističke federativne Republike Jugoslavije.
POČETAK BRATSTVA I JEDINSTVA
Oni koji su bili tada ZA i danas će opisivati:
“Jedna od najboljih tekovina bivše Jugoslavije su Omladinske radne akcije, preteča današnjeg volontiranja i društveno-korisnog rada. Bile su višestruko plodotvorne – izgrađivala se ratom razrušena zemlja, omladina iz svih krajeva zemlje je aktivno učestvovala u tome, ujedno se družila i tako jačala ideju bratstva i jedinstva i gradila novo društveno uredjenje. Na prvim posleratnim radnim akcijama mnogi su se opismenili, obrazovali i obučili za razna zanimanja, i naravno, stekli ljubavi i prijateljstva za ceo život”.
Portal “Secanja.com”, sve to opisuje na sledeći način:
Tamo se udarnički radilo, sa velikim entuzijazmom, spajala se omladina sa sela i iz grada, intelektualna i radnička, svih nacionalnosti i vera. Deo njihovog zajedničkog života tokom tih par meseci pored rada, činila je i zabava, sport, druženja i takmičenja u svim oblastima.
NOĆI UZ LOGORSKU VATRU
Akcijaši su bili organizovani u brigadama, obično po 100 učesnika, podeljeni u čete. Svaka brigada je imala svoju zastavu na kojoj je bilo izvezeno obeležje. Ustajalo se veoma rano i radilo prvi deo dana, a popodne se boravilo u naselju, gde su se osim legendarnog druženja, organizovale i razne korisne aktivnosti. Postojale su razni kursevi, od fotografije do vožnje, sportske aktivnosti, ali i politička predavanja. Uveče su se priređivale čuvene brigadirske večeri i logorske vatre.
Za izuzetno zalaganje, na kraju svake akcije, zaslužni brigadiri dobijali su udarničke značke, što je bila velika počast i priznanje. Brigadirske bluze, tzv brigadirke su bile u modi, nosile su se i po završetku akcije, sa ponosom, i sa obaveznim vezenim amblemima brigade na desnom rukavu i bedževima.
PRUGA BRČKO-BANOVIĆI
U SFRJ se obeležavao i Dan Omladinskih radnih akcija. Bio je to 1.april, ustanovljen u znak sećanja na početak prve velike Savezne radne akcije, izgradnje pruge Brčko-Banovići, koja je završena 22 dana pre roka, 7.novembra 1946. godine. Dobra tradicija akcijaštva potrajala je do 1990.godine, i do danas nije obnovljena.
Postojala je takođe i tradicija mini-radnih akcija, zajedničkog dobrovoljnog rada učenika u školama; nekoliko puta godišnje organizovane su radne subote kada se uređivalo školsko dvorište i okolina, skupljao se stari papir ili se išlo na jednodnevnu ispomoć u javnim ili poljoprivrednim radovima. Tada su drugarstvo, solidarnost i patriotizam bili na ceni.
NEMA ODMORA DOK TRAJE OBNOVA
A sve je počelo još u vreme Drugog svetskog rata, kada su omladinci pomagali borcima, dobavljajući im hranu i odeću, brinuli o ranjenicima, izvodili poljoprivredne radove i obnavljali infrastrukturu, koliko su mogli. Tokom vremena ove akcije su bile sve masovnije i organizovanije. Po završetku rata, Tito je pozvao omladinu da uzme učešća u obnovi razrušene zemlje, što je masovno prihvaćeno. Krenulo se sa ogromnim entuzijazmom, sa malo ili nimalo mehanizacije i opreme, u oskudnim uslovima smeštaja i ishrane, ali sa optimističkim pogledom u budućnost, pod sloganom “Nema odmora dok traje obnova”.
Između 1946. i 1952.godine organizovane su velike Savezne radne akcije: pruge Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo i Doboj-Banja Luka, autoput Bratstvo-Jedinstvo od Zagreba do Beograda, početak gradnje Novog Beograda, hidrocentrale Jablanica, Zvornik, Vlasina i Mavrovo, fabrike “Lola Ribar”, “Magnohrom”, “Krušik”, “Raška”, železare u Zenici i Nikšiću, itd.
ADU CIGANLIJU IZGRADILI AKCIJAŠI
Od 1952.godine radne akcije dobile su lokalni karakter, građeni su putevi, mostovi, škole, domovi kulture, uređivalo se priobalje, i slično. Beogradsku Adu ciganliju izgradili su akcijaši… Od 1958.godine nastavilo se sa izgradnjom autoputa Bratstvo i Jedinstvo. 1963.godine taj obimni posao je završen, uz učešće preko 250.000 brigadira koji su za nepunih šest godina povezali Ljubljanu sa Đevđelijom.
Tokom narednog perioda omladina se okupljala na velikim radnim akcijama tokom kojih je izgrađena Jadranska magistrala, pruga Beograd-Bar, hidrocentrala Đerdap, savski nasip u Zagrebu, obnovili su se zemljotresom razrušeni Skoplje i Banja Luka… Javne ličnosti su često posećivale radne akcije i uzimale učešća u radovima, pa je tako ostalo zabeleženo i svojsko zalaganje celokupne postave “Bijelog dugmeta” na ORA Kozara 76…
HEJ, HAJ – BRIGADE!
Muzika i pesma bile su jedan od osnovnih delova radnih akcija. Mnoge od njih nastajale su spontano, tokom akcija. Nezvanična himna bila je “Hej, haj, brigade”, koju je komponovao malo poznati sarajevski autor Slobodan Samardžić. “Mlade dane, tople, duge,/ prvu ljubav, prve sne, /vraćaju nam naše pruge, /ugradili tu smo sve./Hej, haj, brigade,/hej, haj, ruke mlade,/hej, haj brigade,/svoju zemlju srcem grade”, bili su stihovi te pesme.
Na omladinskoj radnoj akciji “Vrnjačka Banja ’80.” spevana je pesma “Na Dedinju Tito spava, najmudrija svetska glava./ Što je rek’o, to ostaje, sloboda se ne prodaje.”
PESMA RADU
Drugarska se pesma ori
pesma koja slavi rad
srce gromko nek nam zbori
da nam živi, živi rad!!!
Podignimo u vis čela
mi – junaci rada svog,
naša biće zemlja cela,
da nam živi, živi rad!
U divljaka luk i strela,
željeznica, selo i grad,
to su naših ruku dela,
da nam živi, živi rad!!!
Pogledajte video priloge koji evociraju one najlepše uspomene na Omladinske radne akcije:
Među onima koji su na satiričan način opisali Omladinske radne akcije, bili su i “Nadrealisti”, u čuvenom skeču gde Hapo iskorišćava omladinu da mu izgradi “ovo malo kućerine” u PRVOJ PRIVATNOJ RADNOJ AKCIJI :)
