Klimatske promene učinile su porast temperature konstantnim, a naučnici sa Instituta za hemiju u Ljubljani, koji razbijaju mitove o klimatskim promenama, imaju dobre i loše vesti.
Dobra vest je da sve manje ljudi poriče ove promene, ali loša vest je da pronalaženje rešenja izgleda izuzetno teško, piše 24ur.
Ekstremni vremenski uslovi koji sve više pogađaju ovaj region potvrđuju predviđanja naučnika koja su godinama zvučala kao upozorenja kojima se poklanjalo premalo pažnje, prenosi “Jutarnji list”.
Decenijama govorimo da moramo izbeći posledice globalnih promena, a danas možemo reći da je prvi voz već otišao, jer su posledice tu i neizbežne su.
– Do sredine veka nivo Jadranskog mora će porasti za 20-30 centimetara. Biće 30 puta više poplava obale – objašnjava dr Matjaž Ličen iz slovenačke agencije za životnu sredinu (Arso).
– Kada bi se radilo samo o nivou mora, mogli bismo da uradimo puno toga, kao što je izgradnja nasipa, na primer. Ali problem je što ove promene znače mnoge druge probleme. Više temperature, jače oluje, suše, migracije – objašnjava Arso.
Mnogi računaju na nove izume koji će nas spasiti, kako bismo mogli da živimo kao danas, samo na osnovu novih energija, ali tehnologija se ne menja preko noći, i ceo svet to ne može sebi da priušti – naglašava Arso.
– Niko ne govori o promeni ekonomskog modela – naglašava dr Lučka Kajfež Bogataj. To je uzrokovano modelom rasta.
“Sve dok je pad BDP-a za pola procenta razlog za paniku, zaboravimo da će zemlje zapravo bilo šta preduzeti. Buduće generacije, kažu, trebalo bi da počnu da razmišljaju drugačije nego mi”.
Kako za 24ur naglašava Andrej Lukič sa Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani :
– Ljudske ideje o tome šta je kvalitet života moraće da se promene. Nije potrebno imati više, već živeti u dobrom okruženju.
