Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj i osnivač Srpske pravoslavne crkve, obeležava se 27. januara. Sveti Sava je školska slava i praznik koji se obeležava u svim školama širom Srbije.
Ovaj dan ima posebno značenje u srpskoj tradiciji i deo je kulturnog identiteta srpskog naroda.
Običaji vezani za Svetog Savu
Na dan Svetog Save, u srpskim porodicama se tradicionalno okuplja porodica kako bi se u zajednici zahvalili za blagoslove. Postoji niz običaja koji se vezuju za ovaj dan:
- Izbegavanje crvene boje: Prema narodnim verovanjima, na ovaj dan nije preporučljivo nositi crvenu boju, jer simbolizuje krv i može privući vukove. Seljaci su verovali da Sveti Sava štiti stoku, pa se na ovaj dan stoka puštala na ispašu bez nadzora.
- Obavljanje kućnih poslova: Za razliku od drugih praznika, na Savindan se kućni poslovi ne izbegavaju. Domaćini koriste ovaj dan za obavljanje važnih poslova, dok žene spremaju kuću kako bi doneli blagostanje u dom.
- Učenje i napredak: Veruje se da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, bilo da je to pesma, molitva ili veština, kako bi napredovala tokom cele godine.
- Liturgije i molitve: U crkvama se održavaju svečane liturgije u čast Svetog Save, a vernici prisustvuju molitvama i obredima kako bi obeležili ovaj dan.
Sveti Sava kao školska slava
Sveti Sava se od 1840. godine slavi kao školska slava u Srbiji. Ovaj običaj započeo je na predlog Atanasija Nikolića, rektora liceja iz Kragujevca, kada je Sveti Sava proglašen za zaštitnika svih srpskih škola. Praznik se proslavljao sve do 1945. godine, kada je bio ukinut odlukom tadašnjih vlasti . Nakon poluvekovne zabrane, Savindan je 1990. godine ponovo uspostavljen kao školska slava i danas se obeležava u svim školama širom Srbije.
Tokom ovog praznika, škole priređuju svečane akademije, recitacije i priredbe posvećene Svetom Savi, ističući značaj obrazovanja, duha i tradicije. Proslava Svetog Save u školama doprinosi očuvanju kulture i podseća učenike na vrednosti koje je Sveti Sava zastupao.
