Pre dvadeset i jednu godinu, bugarska rediteljka Adela Peeva snimila je dokumentarac pod nazivom “Čija je ova pesma”.
Cilj dokumentarca je bio da utvrdi čija je zapravo pesma koju gotovo svaka balkanska država smatra svojom.
„U jednoj istambulskoj krčmi okupilo se nekoliko mojih prijatelja“, kaže autorka na početku filma, „Grk, Srbin, Makedonac, Turčin i ja, Bugarka“.
Priča počinje u kafani, što bi naš narod rekao, baš kao u pesmi – u jednom trenutku se začula melodija koju su svi gosti dobro znali.
„Čim smo je čuli“, nastavlja rediteljka“, svako je počeo da je peva na svom jeziku“. I svi do jednog su tvrdili da pesma potiče baš iz njihove zemlje. Dovoljno za svađu, zar ne?
Ovaj događaj Adeli nije davao mira, pa je kada je došao povoljan trenutak, krenula je da istraži poreklo melodije i prva stanica joj je bio Istambul.
U Turskoj, pesma je poznata kao “Üsküdar” i Turska verzija peva o nekom pisaru kojeg su žene mnogo volele, a po pesmi je šezdesetih godina snimljen i film.
Nakon Turske, rediteljka je otputovala u Grčku. U Grčkoj postoji verzija pesme pod naslovom “Izgubio sam stotinu zlatnika”. Grci su potpuno ubeđeni da je potekla baš iz njihove zemlje, i to iz Mitilinija.
Na svom putu, rediteljka je posetila i Sarajevo a Bosna opet ima svoju varijantu. “Pogledaj me Anadolko” je bosanska verzija pesme poznata u celom regionu, a izvodi se i danas.
Albanija ima svoju verziju koja se izvodila kao arija u Nacionalnoj operi, dok Makedonija pesmu poznaje pod nazivom “Oj Ti Paco Drenovčanke” i naravno, u obe zemlje misle da je pesma njihova, mada muzikolozi tvrde da apsolutno ne zvuči makedonski.
Rediteljka se posle Makedonije zaputila u Vranje. Tu je našla još jednu priču, ovaj put je to bila priča o devojci Koštani. Pesma o kojoj je Peeva snimila film je, kako su tvrdili Vranjanci, bila jedna od njenih najlepših pesama. Dakle, Vranjanci u filmu tvrde da u ovom slučaju lepotica peva o lepotici. U Srbiji je pesma poznata kao “Ruse kose curo imaš”.
Nakon Srbije, rediteljka se zaputila u rodnu Bugarsku. U Bugarskoj opet, melodija se izvodi na planini Strandži u čast palim borcima za nacionalno oslobođenje i stihovi glase:
„Jasan Mesec već se rađa nad balkanskom gorom,
Po celoj Strandži rob peva novu pesmu junačku“
Svaka zemlja tvrdi da je pesma njihova, ali “Ruse kose curo imaš” je, u stvari, deo zajedničkog nasleđa i pesma Balkana. Ona svojim stihovima, muzikom, pa i ovim dokumentarnim filmom, opisuje odnose u regionu, gde je sve puno života i ljubavi i tako biva dok se ne desi neki nemili događaj. Na kraju, možda upravo ova pesma najbolje opisuje duh i sudbinu balkanskih naroda.
“Ruse kose curo imaš“
„Aj, ruse kose, curo, imaš.
Žališ li gi ti ?
Aman, da gi žalam,
ne bi ti gi dala
da gi mrsiš ti.
Aj, belo lice, curo, imaš.
Žališ li go ti ?
Aman, da go žalam,
ne bi ti go dala
da go ljubiš ti.
Aj, medna usta, curo, imaš.
Žališ li gi ti ?
Aman, da gi žalam,
ne bi ti gi dala
da gi piješ ti“
