U septembru 1978.godine, akcija časopisa Arena “Tražimo najstarijeg Jugoslovena”, dobila je svog junaka. Kako prenosi Yugopapir, titulu najstarijeg Jugoslovena tada je poneo Meho Hodžić star čak 130 godina.
Novinari su se tada zaputili u selo Oraš Planje udaljeno od Tešnja desetak kilometara, gde je živeo junak ove priče.
Kada su stigli novinari, Meho, verovatno najstariji stanovnik tadašnje Jugoslavije je seo na klupu i počeo da priča kako se seća kada je u ovom selu bilo samo šest kuća, a u Tesliću jedna.
– Imao sam više od 30 godina kada su me pozvali na gradnju pruge Usora – Pribinić. Na deonici pruge koja je išla prema Tesliću 1884. godine isprečio se neki mlin i trebalo ga je srušiti. Tražio sam da to ne čine: „Ama ljudi, nećete nam valjda srušiti i tu kuću, koja kruh znači“, rekao sam. Ostaćemo gladni. Gde ćemo žito mleti?! – ispričao je tada novinarima.
Meho Hadžić je rođen 1848. godine u selu Oraš Planje. Imao je petoro braće- Mahmuta, Muju, Ahmu, Fehru i Redžu te sestru Fatimu. U vreme pisanja teksta svi su odavno bili pomrli. Mehin otac zvao se Arif, a majka Cura. Već ih je bio zaboravio. Supruga Ajka umrla mu je 70 godina pre nastanka teksta. Bilo joj je pedeset godina. S njom je imao sina Muharema. Nažalost, on se utopio u reci Usori sa 12 godina.
Meho Hadžić je više od stotinu godina bio najamni radnik. Radio je na poljoprivrednim imanjima, sekao drva, a najviše je vremena proveo čuvajući koze. Meho nije služio vojsku. Imao je urođenu manu, kraću levu nogu. Zbog toga je nosio štap.
Nikada nije pušio, a nije pio ni alkohol. Hranio se isključivo kozijim mlekom, sirom, kajmakom i pio kiselu vodu, a kada je bio s kozama na pašnjacima, često je pio njihovo mleko što je bio njegov recept za dug život.
Kako je tada pisano, dobio je i treće zube. Navodno su mu tada svi bili zdravi. Zubima je mogao podići jare od 30 kilograma.
