Na Bogojavljenje, u noći između 18. i 19. januara, tačno u ponoć prema verovanju nebo se otvara i želje ostvaruju.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara obeležavaju veliki praznik Bogojavljenje.
Na Bogojavljenje se prema pravoslavnom verovanju završava period „nekrštenih dana“, a u bogojavljenskoj noći, tačno u ponoć , otvara se nebo i na njemu se ukazuje Bog u svoj svojoj veličini.
Prema verovanju, na taj dan je božji glas, u vidu Oca, Sina i Svetog duha, objavio da je Isus njegov sin. Odatle potiče i ideja da je u noći između 18. i 19. januara potrebno pogledati u nebo i zamisliti želju. Takođe se veruje da se devojkama na nebu ukazuje lik onoga za koga će se udati.
Bogojavljenje je veliki praznik i obeležava se raznim običajima i verovanjima u pravoslavnoj tradiciji.
Plivanje za časni krst
Jedan od najznačajnijih običaja koji se održavaju na Bogojavljenje je plivanje za časni krst. Ova tradicija ima duboke korene u pravoslavnom verovanju i simbolizuje duhovnu snagu, hrabrost i veru.
Vernici se na ovaj praznik okupljaju na rekama, jezerima i morima kako bi učestvovali u ovom tradicionalnom plivanju. Običaj nalaže da se pre zore osvešta voda, a zatim se baca krst u hladnu vodu. Plivači zatim kreću u trku prema krstu, a prvi koji uspe da ga dohvati, smatra se pobednikom i dobija blagoslov za narednu godinu. Ovaj čin je simbolično povezivanje sa krštenjem Isusa Hrista u reci Jordan.
Plivanje za časni krst okuplja mnoge vernike i gledaoce, a često je propraćeno veselim događanjima, pesmom i molitvom. Ovaj običaj, osim što ima verski značaj, doprinosi očuvanju tradicije i jačanju zajedništva među ljudima.
