Odnosi Srbije i Severne Makedonije su dobrosusedski i izuzetno prijateljski, rekao je predsednik Vlade Severne Makedonije Hrstijan Mickoski u ekskluzivnom intervjuu za emisiju Direktno sa Minjom Miletić.
Kako je dodao, za Skoplje je dobrosusedska politika prvi prioritet, ali je, govoreći o evrointegracijama Severne Makedonije i blokadama od strane Bugarske, rekao da do sada ne vidi da u Sofiji imaju partnere.
Hristijan Mickoski je bio jedini lider sa Balkana koji je prisustvovao inauguraciji Donalda Trampa, a istakao je da ima odličnu komunikaciju sa novom američkom administracijom i da očekuje da njegova zemlja dobije “najniže tarife koje će neko dobiti”.
Kada je reč o inicijativi Otvoreni Balkan, on je ukazao da podržava svaku regionalnu saradnju, ali je upitao i gde su ostale zemlje regiona u tome. Poručio je da je prvi prioritet njegove vlade ekonomija i ekonomski rast, a za tragediju u Kočanima je naveo da je ona rezultat neuspeha sistema godinama unazad.
Kako ocenjujete odnose sa Srbijom u političkom i u ekonomskom smislu?
-Dobrosusedski, rekao bih izuzetno prijateljski, isti onakvi kakve želimo da gradimo sa svim susedima, principijalni, i ovde nemamo nikakvu dilemu. Dobrosusedska politika za nas je prvi prioritet, isto tako, time su obuhvaćeni i svi susedi. Nažalost, sa nekim od suseda ili rekao bih sa jednim od suseda imamo jednosmernu ulicu, a dobrosusedski odnosi podrazumevaju dvosmernu ulicu. Tako da imam osećaj i siguran sam da sa susednom Srbijom imamo dvosmernu ulicu.
Gde vidite prostor za unapređenje saradnje?
-Pre svega, u ekonomiji. Mislim da ovde možemo puno više, ubeđen sam da možemo puno više. Da napravimo nekoliko milijardi evra međusobnu trgovinu, trenutno mislim da je nešto preko milijardu i po. Mislim da možemo puno više iz svega toga i ubeđen sam da ćemo u godinama koje slede to i postići.
Imali ste susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kakvim ste odnosima sa njim?
-U dobrim, korektnim. Mi se poznajemo duži period. Mi smo u istoj evropskoj porodici, Evropska narodna partija, često puta smo se susretali i u periodu kada smo bili u opoziciji i u periodu kada je on bio u opoziciji i predhodno rukovodstvo Srpske napredne stranke, kada je moj prethodnik bio premijer ovde u Makedoniji. Tako da, to su rekao bih, odnosi u okviru jedne porodice, u okviru Evrope.
Prošlog novembra je tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević bio u poseti Skoplju i tada ste potpisali memorandum o izgradnji gasovoda dužine oko 80 kilometara kji bi trebalod a ima godišnji kapacitet oko 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Koji je tu rok za izgradnju?
-Mi sada počinjemo sa izgradnjom gasovoda sa Grčkom, Interkonektora sa Grčkom, jer je to jedna celina, to je celina koja praktično treba da bude konkurencija Južnom toku. Gasovod koji započinje od terminala Aleksandropoli, preko Grčke, Makedonije, Srbije da praktično isporučuje gas do centralnoevropskih zemalja. Mi smo podneli projekat u okviru inicijative poznate kao Plan za rast. Nažalost, po meni zbog nerazumnih razloga, odbijeni smo za finansiranje i to je jedna od tema o kojima ćemo razgovarati sada u Tirani, tokom večere koju ću imati sa predsednikom Evropskog saveta gospodinom Antonijom Koštom, jer će on doći u Skoplje, pa ćemo zajedno putovati u Tiranu. Pozvao me je da budem gost u njegovom avionu. Ovo je jedna od tema koju želim da otvorim iz razloga što sada sa jedne strane imamo zajedničku spoljašnju i odbrambenu politiku, barem mi. Znam da naš sused Srbija još uvek nema usaglašenu potpunu zajedničku spoljašnju i odbrambenu politiku sa Evropskom Unijom, ali mi imamo. Kao sastavni deo tog projekta je da treba što manje da se koristi ruski energent, ruski gas, a ovaj cevovod je konkurencija ruskom gasu i omogućava alternativu, tada ovde nešto meni nije jasno. Koji je prioritet Evropske Unije i zašto to ne finansira Evropska Unija? Mi ne tražimo da to bude grant. Svakako to nije grant. Komponenta je grant, ostalo plaćamo mi, odnosno makedonski i ubuduće srpski građani. Ja ne razumem ovaj potez. Ako je gas, pa ne finansiramo gasovode, dobro tada neka bude hidrogen, evo neka bude vodonik, nije to sporno. Nema nikakvog problema. Dosta je više tih dvostrukih standarda. Dajte jednom da se usaglasimo oko nečega. Jer ako ovako nastavimo, građani će u potpunosti izgubiti poverenje.
Mnoge stvari vezuju Severnu Makedoniju i Srbiju. Jedna od tih stvari je i neizvesnost evropskih integracija. Čini se da je to nova stvar na spisku zajedničkih stvari.
-Da. I nadam se da u skorije vreme obema državama neće biti kriterijumi bilateralni problemi već ono što su uradili i kakve su reforme postigli pred svojim građanima. To je ono čemu treba težiti. (Euronews Srbija)
