Predsednički izbori u Hrvatskoj, zakazani za kraj meseca tek su još jedna bitka u ratu bez kraja aktuelnog predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića i tu se ne da bilo šta promeniti.
Ostali kandidati, uključujući tu posebno i gradonačelnika Sinja Miru Bulja, sa malim su šansama da u izbornom procesu odigraju bilo šta sem – epizodne uloge.
U prethodnoj bici, onoj s početka proleća, pobedio je Plenković, Milanović je mimo svoje volje, našavši se u prilično ponižavajućoj ulozi, morao da mu da premijerski mandat, sada, 18 dana uoči izbora, Milanoviću se smeši pobeda, makar u prvom krugu. Šta će biti u drugom, to već niko ne može da zna.
Ako je verovati statistikama, a one su ponekad varljive, pre koji dan sasvim se u to uverila Kamala Haris, a zatim i rumunski kandidat, akutelni predsednik ima podršku 37,4 Hrvata i ono malo manjina. Nezavisni kandidat koga svim silama podržava Plenkovićev HDZ Dragan Primorac je na drugom mestu sa podrškom 20,8 odsto biračkog tela, treća na listi je nezavisni kandidat Marija Selak Raspudić sa 10,4, Ivana Kekin je sa 9,2 posto četvrta, dok je Miro Bulj malo zaostao sa tek 3,7 odsto podrške svojih Hrvata.
I, dok je danima unazad na frontu između Milanovića i Plenkovića, pardon Primorca, stanje uobičajeno, traju rovovske borbe sa malim pomeranjima linija, Miro Bulj malo malo pa napravi neki ispad, ako ništa drugo pošalje patrole u nasilno izviđanje terena.
Tako se Bulj, gradonačelnik i saborski zastupnik, koliko juče, u jednom od takvih prodora, našao pod paljbom sinjskog odbora HDZ-a pošto je prethodno dao izjaviti kako bi „Hrvatska trebalo legalizirati marihuanu“.
„Naravno, da se kontrolira i strogo kažnjavaju oni koji krše taj zakon“, nastavio je Bulj dodajući da „mi danas imamo uvoz marihuane, šverca se, netko diže novac“, a da bi za Hrvatsku, tj. birače bilo veoma korisno da „marihuana ide u turističke svrhe“.
„Verujte, turizam u Hrvatskoj bi procvao“, rekao je Bulj.
Kako su na ovaj predlog reagovali birači, istraživanja će tek pokazati, iz HDZ-a u Mirovom Sinju odgovoreno je kako je „Bulj vjerojatno omađijan predsjedničkom lentom“.
Bulj je, godinama već, malo-malo pa zvezda hrvatskog tiska koji preferira političke skandale.
Nema tome ni tri meseca kako je u Sinju, u galeriji Sikirica, zabranio održavanje izložbe „Susret na tromeđi“, autorice Inice Hrančić a zbog „financijske potpore koju izložba dobiva od Srpskog narodnog vijeća“. Kao „veliki protivnik bilo kakvih zabrana“, Bulj je tada priopćio kako „mora voditi računa o poštivanju Domovinskog rata i drugih ključnih vrijednosti koje čin srž hrvatske države“.
I neki hrvatski portali tada su rekli – „nevjerojatno“.
Ima toga još.
Aprila prošle godine, na sednici Sabora na kojoj se raspravljano o novom zakonu o prekršajima, Bulj je pozvao Vladu da ne uvodi drakonske kazne kako bi kažnjavala HOS-ovce za njihov „legitimni pozdrav – „Za dom spremni“.
„Hrvatskim braniteljima onemogućujete njihov legitimni pozdrav, ja ga ponavljam – Za dom spremni“, rekao je Bulj posle čega je u sali nastao haos.
Kada je letos Hrvatska proglasila Andriju Mandića, Milana Kneževića i Aleksu Bečića za nepoželjne osobe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio kako ne razume to što su se svi ujedinili u zaštiti NDH i ustaških zločina“, zvezda naslovnih strana opet je bio Bulj, umirovljeni časnik hrvatske vojske, koji je na račun srpskog predsednika ispalio salvu uvreda koje i nisu baš za kulturna čoveka niti javna glasila.
Pre koji dan Milanovića je nazvao Plenkovićevim kandidatom te da ova dvojica ne mogu jedan bez drugog. Zbog migranata koji se iz Nemačke vraćaju u Hrvasku, presednika države, premijera i ministra policije nazvao je veleizdajnicima.
Na drugoj strani je Dragan Primorac, nezavisni kandidat koga podržava HDZ, pedijatar, „čovjek iz vrha svjetske znanosti, financijskih neovisan“, osoba kojoj je, kako je nedavno rekao, „strano političko blato“.
Ali, ni u europskoj Hrvatskoj bez političkog blata se ne može. Na tako davno, na uglednim portalima i u Srbiji i u Hrvatskoj pojavili se tekstovi sa tvrdnjom da je predsednički kandidat koga osim HDZ-a podržava i Domovinski pokret, „ako može bez Ivana Penave“, „u Splitu 1990. i početkom 1991. kao pripadnik paravojne jedinice, učestvovao u pretresanju 3.000 „sumnjivih stanova“ u vlasništvu nehrvata, što će reći Srba.
Mada, drugi na tu optužbu kažu da bez te paravojne jedinice, pored ostalih, „ne bi bilo današnje Hrvatske“, a da je iz pretresenih stanova izvučeno par kamiona „oružja, pušaka i bombi i da je Split tako spašen od snajperista“.
Primorcu na dušu stavljaju i da je „kriv za štetu od 3,6 miliona evra koliko je država platila uređenje njegovih ministarskih prostorija, zatim da je njegova majka kupila gradski stan u Splitu po povlašćenim uslovima i sa popustom.”
Primorca, koji je pre mesec dana primljen u počasno članstvo Hrvatskog generalskog zbora, protivnici optužuju da je „prevarant i ratni dezerter“, te da je „pod radnom obavezom pobegao u SAD i tamo proveo rat zbog čega bi trebalo krivično da odgovara“.
Drugi pak kada pričaju o Primorcu na prvo mesto stavljaju da je autor naučnih radova o genetičkom poreklu Evropljana objavljenih u prestižnim svetskim časopisima, da je posebno radio na genetičkom poreklu Hrvata te naroda BiH. Profesor je, ističu njegovi poštovaoci, na više svetskih univerziteta, autor niza radova iz oblasti forenzike, molekularne genetike skeletnih bolesti kod dece, itd…
Kod Iva Sanadeera u dve vlade bio je ministar nauke u obrazovanja, ali se neki danas prisećaju da ga je 2008, Državno odvjetništvo Hrvatske teretilo da je tadašnjeg ravnatelja Zavoda za norme Dragutina Fundu podsticao da mu nabavi novi službeni terenac „folksvagen tuareg“. Istina, tada je oslobođen, a Funda je dobio uslovnu kaznu.
Kada je 2009. takođe bio kandidat za predsednika, na dušu mu je stavljeno i da „mlati žene, što je nemoralno da nemoralnije ne može biti“.
Što se tiče Milanovića i Plenkovića, oni nastavljaju po starom. Godinama već, u Kninu, na proslavi „Oluje“, kada su nazočni njih dvojica, između predsednika i premijera uvek je nekoliko oficira hrvatske vojske ili makar branitelja, zlu ne trebalo.
Kada je letos Milanović izjavio kako bi Plenković bio „idealan kandidat za predsednika“ premijer je uzrvatio kako bi Milanoviću bilo bolje da se „ponaša kao predsednik a ne kao politički prostak i divljak“.
„Milanović nas vodi na istok, Primorac na Zapad. Primorac ima svoj program i ideje kako da jača zemlju a Milanović nakon pet godina nema bilans ičega, niti ima program za idućih pet“, izjavio je Plenković pre koji dan nazivajući predsednika kršiteljem Ustava.
Ni Milanoviću ne nedostaju iskustva sa žutom štampom i žutim tiskom. Odmah pošto je malo napredovao u karijeri, iskopali su mu da je – poreklom Srbin. Na Pantovčaku je zamenio Kolindu Grabar Kitarović. Milanovićevi otac Stipe i majka Gina su poreklom iz Sinja i Senja.
Na stranicama Vikipedije da se pročitati da su njegovi poreklom iz Rame u srednjoj Bosni gde su bili pravoslavci da bi kasnije prešli u katoličanstvo te da je „Zoranov stric živeo u Beogradu gde je i umro i sahranjen po pravoslavnim običajima“. Postdiplomske studije prava završio 1998. na flamanskom univerzitetu u Briselu. Pored engleskog i francuskog govori ruski jezik.
Svaka sličnost sa predsedničkim kandidatom u Rumuniji kome su zbog „veza sa Rusijom“ poništenu izbori, ovde prestaje.
Marija Selak Raspudić koja je po izbornim anketama treća na listi, po struci i obrazovanju je filozof i bioetičar. U Hrvatskoj je poznata kao kritičar savremenog feminizma.
„Smije li feminizam biti zlouporabljen kao sredstvo za diskvalifikaciju neistomišljenica, odnosno što se događa kada pojam feminizma postaje oružje moći“, pitala je jednom.
