Između Nikšića i Plužina smestila su se Dola, mesto tuge i grobnica nevinih.
Ovde su 7. juna 1943. godine ugašena 522 života, među žrtvama je bilo čak 109 dece. Folksdojčerska jedinica Princ Eugen, uz podršku Handžar divizije, sprovela je masakr nad nedužnim stanovnicima Pive u znak odmazde za gubitke na Sutjesci. Ljudi su bili podeljeni u tri grupe – muškarci, žene i deca, po jedan do za decu, majke i očeve. Najpre su ubijali decu.
Istovremeno su domovi paljeni širom Pive, čitave porodice nestajale su u plamenu. Krv nedužnih natopila je čitavu Pivu, a ponajviše Dola. Dete Mitre i Mališe Đikanović nije dočekalo ni ime – streljano je istog dana kada je ugledalo svet.
U Dolima, ako vas put navede, caruje samo tišina i svaki kamen, svako drvo kao da tuguje, ovde se i danas oseća bol.
Ukupno je tada stradalo 1.260 nevinih ljudi širom ovog kraja. Dola su ostale jedno od najvećih stratišta, za koje se nažalost malo zna. Zašto se ćutalo o ovom zločinu možemo samo nagađati. Vremenom je podignut memorijalni kompleks, a kasnije i crkva, da sećanje na stradale ne izbledi. Godine 2017, žrtve su kanonizovane od strane SPC kao Sveti novomučenici pivski, i obeležavaju se 7. juna.
Dola, nema od bola, tišinom govore više od reči. Napuštena, zaboravljena, sakrivena. Nevina deca i majke, očevi, njihove seni kao da nas mole da se sećamo, da se nikad nikom ne ponovi. Hoćemo li ih poslušati?
