Iskustva kliničke smrti (NDE – near-death experiences) su fascinantna i često intrigantna tema koja privlači pažnju mnogih.
Ovo se obično dešava tokom dramatičnih situacija kada život, narodski rečeno visi o koncu, i uključuje razne osećaje, odvojenost od tela, osećaj lebdenja, sigurnost, mir i prisustvo svetlosti.
Ljudi koji su doživeli kliničku smrt, bez obzira na kulturu, religiju ili životne okolnosti, često opisuju slična iskustva. U njihovim pričama najčešće se spominje svetlo na kraju tunela, susret sa preminulim članovima porodice, i osećaj mira.
Naučnici su dugo verovali da svest prestaje čim srce prestane da kuca i pumpa krv do mozga. Međutim, istraživanja su pokazala da neki ljudi imaju svesna iskustva čak i nakon prestanka rada srca.
Stanko Urošević iz Leskovca je, prema svedočenju koje je dao, doživeo neočekivano iskustvo kliničke smrti 22. novembra 1989. godine.
Nakon što je bio proglašen mrtvim i kada je trebao da bude položen u raku, starija ćerkica primetila je da mu se oči pokreću. I, dok su ljudi bežali u strahu, Stanko je oživeo. Prema njegovim rečima, tokom tog perioda video je mnogo toga, uključujući blještavu svetlost, susret sa Isusom Hristom, demone i pakao.
Jedan od najupečatljivijih momenata Stankovog iskustva je opisana borba između svetlosti i tame.
Ovaj događaj je prestravio sve one koji su bili prisutni. Leskovac je godinama brujao o “vaskrslom čoveku”.
Neki su izrazili sumnju u Stankovu priču, ali je on ostao dosledan da se sve desilo kako je ispričao.
Mnogi ljudi ovo iskustvo opisuju kao osećaj lebdenja iznad sopstvenog tela i apsolutni mir. Često tvrde da se posle promenio njihov stav prema smrti i životu, smanjujući strah od smrti.
Iako su iskustva kliničke smrti različita, jedno je zajedničko većini ljudi – ova iskustva često izazivaju duboka psihološka i duhovna preispitivanja, ostavljajući trajan utisak na one koji su ih doživeli.
