Danas su Velike (zimske) zadušnice, dan posvećen sećanju na preminule. Danas mnogi iznose hranu na groblje, a evo da li bi trebalo.
Uobičajeno je da vernici posećuju groblja, pale sveće na grobovima najbližih i u hramovima, kao i da prisustvuju Svetoj liturgiji i parastosu gde sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.
Kuvano žito (koljivo) se nosi na groblje i u crkvu, što podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca, a crno vino simbolizuje Božje milosrđe. Na ovaj dan je posebno važno deliti milostinju, pa se svakom prosjaku koga sretnemo, udeli milostinja i deo hrane koju smo poneli sa sobom.
Sveštenici naglašavaju da iznošenje hrane na grob pokojnika nije hrišćanski običaj, već narodni običaj koji se utemeljio kod nas. Hrana bi trebalo da se deli onima koji nemaju, a ne da se ostavlja na grobovima ili konzumira na groblju. Na pomene, parastose, godišnjice i Zadušnice treba da se iznese pšenica koja mora da bude obarena i zaslađena medom, kao i crno vino.
