U znak sećanja na velike radničke proteste koji su održani u Čikagu 1. maja 1886. godine, taj datum se širom sveta obeležava kao Međunarodni praznik rada.
Zamah industrijalizacije u 19. veku obeležio je nemilosrdno iskorišćavanje radnika od strane vlasnika i poslodavaca, prenose “Nezavisne novine”.
Niske nadnice, radni dan od čak 18 sati, iskorišćavanje dečje radne snage i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova u kojima su se tražili dostojniji uslovi rada i života. Najveći radnički pokreti dogodili su se u zemlji sa najbržim industrijskim razvojem – Sjedinjenim Američkim Državama.
Vrhunac se dogodio u Čikagu kada je na ulice izašlo oko 40.000 radnika ističući zahteve simbolizovane kroz tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage i izbili su žestoki sukobi u kojima je ubijeno šest radnika, a oko pedesetoro ih je ranjeno. Mnogi su uhapšeni, a vođe štrajka izvedeni su pred sud. Petorica su osuđena na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.
Tri godine kasnije, na prvom kongresu Druge internacionale, odlučeno je da će se svake godine 1. maja organizovati protesti sve dok radnici ne izbore pravo na dostojan život i rad. Već od sledeće godine taj dan se obeležava kao Međunarodni dan opšte solidarnosti radništva.
