Beograd i Srbija ne pamte veličanstveniji događaj od ovog večeras koji je održan ispred Doma Narodne skupštine Srbije.
Sabor “Ne damo Srbiju” okupio je čudesan broj ljudi iz cele zemlje, iz Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, sve poštovaoce predsednika Aleksandra Vučića i one koji vole Srbiju. Posebnim aplauzom bili su pozdravljeni sunarodnici sa Kosova i Metohije koji su ponosno nosili zastave i transparente.
Tokom celog dana pristizale su nepregledne kolone ljudi sa trobojkama u prestonicu kako bi prisustvovali centralnom saboru.
Ulicom Kneza Miloša odavno je bila zakrčena, beogradski mostovi takođe, tako da je plato ispred Skupštine bio premali da prihvati sve zainteresovane.
Trodnevni sabor “Ne damo Srbiju” počeo je juče defileom zastava Srbije i lokalnih samouprava, na čijem čelu je bila najveća zastava Srbije u istoriji, duga 200 metara, koju je zajedno sa građanima pred Skupštinu doneo predsednik Aleksandar Vučić.
A onda, večeras, centralni događaj i moćan, odlučan, državnički govor predsednika Aleksandra Vučića pred 145.000 ljudi, po policijskoj proceni.
– Beskrajno i veliko hvala za ovaj divni dan, hvala vama sa KiM koji ste došli u Beograd da pokažete koliko volite svoj glavni grad. Hvala vama iz Crne Gore, RS, Severne Makedonije, svima. Hvala vama Beograđani na ogromnoj podršci. Danas su mogli da se vide samo osmesi. Evo, 13 godina je gotovo od kako obavljam neku funkciju u državi. Dao sam sve od sebe da zemlju učinimo boljom, želim da vam kažem da to nikada ne bi mogli da nije bilo vas. Vas koji ste dobro razumeli sve što smo radili i kada je bilo najteže, kada zbog nebrige dinara nismo imali u budžetu. Vi ste razumeli da lečimo zemlju da bi danas imali najveće plate u srpskoj istoriji. Počeli smo da podižemo zemlju. Imali smo migrantsku krizu, kovid, pa smo uspeli da preguramo. Imali smo vakcine i respiratore jer smo se danonoćno borili da čuvamo glave našem narodu. Sve vreme su napadali naš narod na KiM, onda je usledila ukrajinska kriza, pitali su kako ćemo preživeti. Rekli da nećemo izdržati sa našim stavom, a evo sad je još malo pa tri i po godine i sve smo izdržali i nismo odustali od svoje politike. Svoju politiku nismo menjali. Ponosito i dostojanstveno. I ne zaboravite, govorili su – ide kriza ekonomska, biće potrebno da se izdrži. Gurali smo zemlju dalje i dalje, Srbija je bila druga po stopi rasta u Evropi. Ove godine da nisu ovo uradili bili bi najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
– Posle svih iskušenja, dogodio se 1. novembar i velika tragedija. Sećam, se kao danas kad sam saznao, bio sam u šoku, a ne znate kako da reagujete, ne verujete da je to moguće, malopre kada pričam sa ocem koji je izgubio ćerku, ne znam šta da mu kažem, osim da ga zagrlim i kažem držite se Đuro, a on mene teši i kaže “Ne daj Srbiju Aleksandre”.
– Od tada kreće teror nad Srbijom. Verovali ili ne mi danas iako imamo manje ljudi zbog migracija i niskog priraštaja, imamo značajno više zaposlenih nego 2012. godine. Zajednički smo morali da menjamo zemlju. Bilo im je važno samo da svoje džepove napune. I opet kada su videli da je kasa puna, rešili su da se vrate na vlast. Ne mogu uz pomoć naroda, onda su rešili da će ulicom. Svakoga dana su šikanirali ljude u Srbiji.
– Gađaju ljude kamenicama i time se hvale, progone ljude koji drugačije misle. Zabranili su slobodu okupljanja. Osetio sam se bedno što nisam zaštitio ženu kojoj su razbijali jaja o glavu u Nišu. Šta se dogodilo da takvi budu među nama? Kako nas nije sramota da se tako odnosimo prema ženama? Ne daju ljudima da idu u škole i na fakultete.
– Rekli su da su protiv nasilja a onda su ga primenjivali svaki dan, napadali su divne službenike u Obrenovcu, niko ih nigde nije napadao, samo su oni jurili ljude i napadali. Napadali su i momke sa KiM, u Lazarevcu su im članovi “Kreni promeni” govorili da su šiptari. Kakve ste to ljudi? Otkud takvi ljudi među nama? Ti ljudi bi hteli da vode državu, a neće izbore. Hteli smo na referendum, ni to ne žele. Hoće da spaljuju skupštinu, progone ljude, blokiraju aerodrome, pogone saobraćajnih preduzeća misleći da će narod to doveka da trpi, a ja sad hoću da im kažem da čuju tišinu. Svih 145.000 ljudi koliko kaže policija. Srbija više neće da trpi zulum, hoće da se bori mirno i demokratski. Nema više straha!
Sabor je organizovan povodom formiranja svenarodnog pokreta čiji je inicijator predsednik Vučić, a na centralni skup došao je veliki broj ljudi iz cele zemlje.
Predsednik je pročitao i zahteve
1. Mi građani okupljeni na saboru “Ne damo Srbiju”, zahtevamo od tužilaštva da u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti pokrenu postupke kako bi se uspostavio red i mir u državi:
Da se uspostavi puno poštovanje ustava i zakona, bezbednost Srbije i građana i da se institucije vrate građanima kao nosiocima narodne suverenosti
2. Da se utvrdi pravna odgovornost svih lica koja su učestvovala u vandalskih nasrtaja na građane prilikom mirnih okupljanja, a naročito podstrekači mirnih događaja u Nišu
3. Da se svakom đaku i studentu omogući da se školuje i studira ukoliko to želi
4. Da se otkriju počinioci, podstrekači i pomagači u vršenju aktivnosti napade na vitalne objekte i institucije
5. Da se spreči svaka aktivnost kojom se samovlasno parališe privredna delatnost i onemogućavaju građani da sprovode životne aktivnosti
Na kraju je usledio veličanstveni vatromet. Iznad cele srpske prestonice…
