Čekajući više puta najavljivanu ali ne i potvrđenu posetu američkog izaslanika Ričarda Grenela Kosovu, aktelni premijer Aljbin Kurti ne prestaje da seje optimizam da je upravo on jedini mogući izbor za novog predsednika vlade Kosova.
„Prvo konačni rezultati, zatim sertifikacija, pa razgovori, sigurna vlada koju vodimo Samoopredeljenje i ja“, izjavio je Kurti pre par dana.
Istom prilikom Kurti je odbio da odgovori na pitanja novinara o eventualnoj saradnji sa opozicionim strankama. Ono što je, međutim, primetno jeste da je Kurti od izborne noći, 9. februara značajno promenio vokabular pa od tada, govoreći o kolegama iz opozicije, potencijalnim koalicionim partnerima, više ne upotrebljava imenicu, odnosno pridev – hajvani.
Za razliku od 2021. godine kada je za formiranje vlade imao komotnu većinu od 67 poslanika, Kurti je, posle prebrojavanja 800.000 glasova koje traje već 34 dana i još se ne nazire kraj ovog puta pred mnogo ozbiljnijim izazovom. Njegovo Samoopredeljenje palo je za četiri godine za više od 10 posto, sada je osvojilo samo 48 poslaničkih mandata, pa Kurtiju, uz siguran glas Nenada Rašića, čak i da obezbedi svih deset glasova poslanika nesrpskih manjina, okreni obrni za minimalnu većinu fale najmanje dva glasa, a za komotniju i više.
Potpredsednik Pokreta Samoopredeljenje Gljauk Konjufca pre koji dan bio je rečitiji od Kurtija i najavio da njegova stranka planira da vladu formira uz podršku poslanika manjinskih nesrpskih zajednica.
“Vlada Kurti 2 je bila formirana u saradnji sa nesrpskim manjinama. To je naš cilj, jer je pozitivno uticalo na Kosovo, sprečavajući Srpsku listu koja deluje pod uticajem Beograda, da ima odlučujuću moć, kao što je imala u prethodnim vladama”, rekao je Konjufca za italijanski portal “Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa”, prenosi RSE.
Na čija će vrata Kurti pokucati u potrazi za poslaničkim mandatima koji mu nedostaju, za sada se na Kosovu samo nagađa. Potpredsednik Konjufca je rekao da je malo verovatno da će Samoopredeljenje sarađivati sa nekom od sadašnjih opozicionih stranaka. Jasno je da je Konjufca ovde mislio na Demokratsku partiju Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansu za budućnost Kosova ali nije jasno da li je na ovom popisu i pokret Nisma Fatmira Ljimaja.
“Ukoliko bude potrebno sastaćemo se i odlučiti o narednim koracima, ali što se tiče opozicionih partija, one su zauzele opstruktivni stav. Napadi na Samoopredeljenje bili su agresivni i mislim da su ovi izbori bili prilično nepravedni, sa nepravednim optužbama i niskim udarcima“, dodao je Konjufca.
Što se tiče DSK, član predsedništva te stranke Muhamet Hamiti pre koji dan istakao je da je vlada koju predvodi premijer Aljbin Kurti dovela Kosovo do međunarodnih sankcija, što je pruzrokovalo gubitak više od stotina miliona evra. Dodao je da je “korupcija u vlasti na najvišem nivou ikada”.
„Vlada Aljbina Kurtija već dve godine drži Kosovo pod međunarodnim sankcijama. Dovela je korupciju u vlasti na najviše nivoe u istoriji ove zemlje. Stotine miliona evra izgubljene sankcijama EU. Stotine miliona evra je vrednost tendera iz jednog izvora – potencijalno korumpiranih – dodeljenih Vladi Samoopredeljenja. Ustav Republike Kosovo su zlonamerno prekršili vlastodršci. Kosovo nije dobilo nikakvo međunarodno priznanje tokom pogrešnog mandata Aljbina Kurtija i njegovih prijatelja. Dalji smo nego ikada od evroatlantskih integracija“, jasan je bio Hamiti koji nije propustio priliku da podseti kako je Kurti “političke rivale i glasače kojima se ovo ponižavanje kosovskog građanina i njegove države nije dopalo, nazvao životinjama”.
I što se tiče Ramuša Haradinaja i njegove Alijanse stvari su prilično jasne. Osim što je dan po izborima predsednika Vlade Kosova nazvao “najvećim hajvanom”, zatim i neopevanom “budalom”, Haradinaj je pre koji dan izjavio kako smatra da je premijer Aljbin Kurti “opasan za Kosovo jer je narušio odnose sa Amerikom”, dodajući da je “svako ko omogući nastavak njegove vlade neprijatelj Kosova”.
Pod “svako”, Haradinaj je ovde najviše mislio na Fatmira Ljimaja predsednika Nisme koja je na izbore izašla u koaliciji sa Haradinajevim ABK i čiji bi poslanici mogli da pruže Kurtiju pojas za spasavanje.
Lider Nisme Fatmir Ljimaj odmah po izborima rekao je kako je spreman da saradjuje sa svim strankama kako bi se formirala vlada, pa i sa Samoopredeljenjem, jer je “Kosovo iznad svega”. Samo koju nedelju ranije, uoči izbora, Fatmir nije ni za mrvu štedeo Aljbina. Rekao je, pored ostalog, da je Aljbinova vlada “neozbiljna, da je Kurti lično “prvoklasni prevarant”, da “Kosovu ne treba premijer koji vlada kroz trauma, pretnje i izmišljene strahove”.
Ljimajev koalicioni partner Ramuš Haradinaj ostao je pri stavu koji imao uoči izbora.
„Kurti je uništio najveće dobro bezbednosti, uništio je poverenje Amerike, nema ništa važnije od bezbednosti, a on kontinuirano uništava elemente garancije bezbednosti. Želim najbolje Ljimaju, kao što želim svakom čoveku koji želi najbolje za zemlju. Jasan je stav da ako pomažemo Kurtiju, pomažemo i neprijateljima Kosova“, rekao je Haradinaj.
U čitavoj kosovskoj postizbornom matematici valja računati i na konstantu koja se zove – Ričard Grenel. Odnosno, šta će Trampov izaslanik doneti u torbi kada, to je već izvesno, u narednom periodu poseti Prištinu. Moguće je da Grenel čeka da se (konačno) završi prebrojavanje glasova pa da Kurtija još jednom suoči sa onim što su stavovi Vašingtona, a stavovi Vašingtona na Kosovu se – slušaju, ma koliko su Kurti junačio.
Ne treba zaboraviti da je Grenelova objava par dana uoči izbora, da se Kurti vara ako misli da se u odnosima Kosova i Amerika ništa nije promenilo, značajno uticala, govore relevantne procene, na izborni rezultat.
Tu je, svakako i faktor Srpska lista sa devet poslaničkih mandata. Nikako ne treba odbaciti ni mogućnost da se Kurtijeva opozicija, pod dirigentskom palicom, moguće je Ričarda Grenela, okupi i podeli resore i formira vladu a Aljbina pošalje u opoziciju gde se on, slike oblaka suzavca u kosovskom parlamentu su dokaz, ipak oseća kao riba u vodi.
