Demokratska partija socijalista postavila je nove uslove za rešenje političke krize u toj državi.
Najveća opoziciona stranka u Crnoj Gori prema navodima portala “Vijesti” traži dogovor u paketu koji bi podrazumevao garanciju vlasti da će “biti poništen zaključak Ustavnog odobora Skupštine o penzionisanju sudije Ustavnog suda Dragane Đuranović, da neće biti izmena Ustava i Zakona o crnogorskom državljanstvu bez „apsolutnog konsenzusa“, kao i da će vlast u Crnoj Gori omogućiti da se formira vlast u Budvi čiji bi DPS trebalo da bude deo”.
Prema navodima “Vijesti” za DPS u ovom trenutku nije prihvatljiva ideja koju bi vlastima i opoziciji u Crnoj Gori, kako je navedeno, trebalo da ponude „neki diplomatski krugovi“. Prema toj varijanti „u rešavanje političke krize nastale zbog dešavanja u vezi Ustavnog suda uključili bi se taj sud ili Venecijanska komisija, a obaveza vlasti bila bi da unapred prihvati nalaze tih insitucija i da stoga opozicija prekine blokadu parlamenta“.
Izvor „Vijesti“ jutros je saopštio i da će, ako vlast ne prihvati ovaj „paket“, ako ne bude dozvoljeno formiranje vlasti u Budvi, uslediti „nova faza radikalizacije političkih prilika“
„Jer, ako izbori nisu način da dođete na vlast, izlazimo s demokratskog terena“, rekao je izvor „Vijesti”.
„Drugim riječima, DPS zahtijeva da srpski jezik nikada ne obnovi status službenog u Crnoj Gori, kao i da se trajno onemogući dobijanje crnogorskog državljanstva za hiljade građana koje na njega imaju svako moguće pravo (jer, “apsolutni konsenzus” na jeziku kriminogene političke partije ima isključivo značenje onemogućavanja takvih demokratskih dostignuća). Osim toga, DPS zahtijeva da zasjedne u fotelje vlasti najbogatije primorske opštine, mimo narodne volje i uz oprobani instrument političke korupcije i post-izborne prevare birača“, piše jutros u autorskom tekstu Boško Vukićević, politički analitičar iz Podgorice.
“Prepustiti politički i istorijski poraženom DPS -u da postavlja veto na pravedno razrješavanje takvih pitanja – vraćajući Crnu Goru u mračni period nacionalne diskriminacije i sistemske nepravde – bilo bi odveć bizarno i mazohističko ponašanje novih vlasti. Uostalom, upravo na takvim pitanjima poštovanja ljudskih prava i dostojanstva većine građana Crne Gore, mnoge stranke koje su konstituenti aktuelne vlasti su dobile povjerenje. Takva pitanja su smisao postojanja takvih političkih stranaka. Odustati, pa makar i za kratko, od takvih temeljnih programskih opredjeljenja, u situaciji kada si na vlasti i imaš mogućnost da ih ostvariš – a sve nakon kaprica ili blefa nejakog i karikaturalnog DPS -a – bilo bi ravno političkom samoubistvu. To se neće dogoditi“, tvrdi Vukićević dodajući da su, „zahtjevi DPS -a smiješni koliko su suštinski nerealni i drski”, kao i da je siguran da ih vladajuća većina neće ni razmatrati.
„Uopšte, iznoseći svoje zahtjeve i ultimatume, DPS sa svojim satelitima kobajagi nastupa s pozicija sile. Sile, koju više uopšte nema, ni u naznakama. Debakl patetičnih protesta koje organizuje pod kodnim imenom “Кamo $utra?” indikator je te rapidno opadajuće moći i uticaja nekadašnje perjanice zločinačke diktature. To će se uskoro pokazati i na izborima u Nikšiću, kao i na ponovljenim izborima u Budvi“, kaže Vukićević i dodaje da „DPS -u i njegovim funkcionerima, koji su još uvijek na slobodi, treba jasno staviti do znanja: to što aktuelna vlast prema njima ne primjenjuje represivne metode koje su oni primjenjivali prema političkim neistomišljenicima, nikako ne znači da takva vlast respektuje snagu DPS -a, jer te snage nema“.
Inače, ideja o promeni Zakona o državljanstvu Crne Gore, pokrenuta decembra 2023. od strane predsednik Skupštine CG Andrija Mandić odmah je dočekana na nož od strane DPS-a i opozicinih stranaka.
Poslanik DPS-a Andrija Nikolić, izjavio je tada da „zahtevi crnogorskih iseljenika“ o kojima je govorio Mandić, nisu pravi razlozi“. Nikolić je podsetio da je „pre referenduma 2006. godine tadašnji srpski premijer Vojislav Кoštunica evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu predao listu 264.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji za koje je tražio da glasaju na referendumu o nezavisnosti Crne Gore“.
„Jasno je koja je logika rukovodila Кoštunicu. Jednako kao što su naše sumnje opravdane da Andriju Mandića, kao dijela parlamentarne većine, rukovodi ista logika“, rekao je tada Nikolić.
Ocena zapadnih ambasada i medija u Podgorici tada je bila da je „dvojno državljanstvo put ka političkoj dominaciji Srba u Crnoj Gori“.
Skupština Crne Gore trentuno je u blokadi, poslanici DPS-a i satelitskih stranaka ne dozvoljavaju održavanje sednice o budžetu države za 2025. godinu dok Ustavni odbor ne povuče odluku o penzionisanju sudije Ustavnog suda Dragane Đuranović.
Slična situacija je i u Budvi gde je grupacija oko koalcije “Budva naš grad” najavila da će kandidat za predsednika SO biti Petar Odžić iz SDP-a. Iz koalicije „Za budućnost Budve“ čiji je nosilac Mladen Mikijelj odmah je stigao odgovor da je taj predlog – „prevara birača, da se „glasovi ne mogu dobijati na priči da se neće ići sa DPS-om, a onda sa njima praviti vlast“.
Pristalice “Za budućnost Budve” koji su posle te najave 10. januara ušli u skupštinsku salu izjavili su da neće dozvoliti održavanje sednice SO sa tim predlogom.
Sednica SO Budva zakazana je za 11. februar a već 12. tog meseca ističe rok za izbor predsednika SO. Ako se do 12. ne izabare prvi čovek parlamenta, slede novi, treći po redu lokalni izbori u Budvi za poslednjih godinu dana.
