Ako želite da saznate šta vas čeka u budućnosti uz pomoć kristalne kugle, tarota ili pasulja, da od proroka čujete šta vas čeka u ljubavi i šta ste bili u prošlom životu, kakve su vam zvezde i kako da se zaštitite od crne magije, veštica ili vampira, onda je za vas pravo mesto Muzej paranormalnog u centru Beograda. I to nije sve… Od vidovnjaka, gatara, astrologa i numerologa, među četiri crna zida, možete dobiti odgovore na mnoga pitanja, a u potpunom mraku, uz pomoć specijalnih rekvizita, čak i duhove prizivati. Kroz ovo, možda i najmisterioznije mesto u srpskoj prestonici, reportere BalkanFakta sprovela je prelepa Isidora Stefanović. Ova diplomirana pravnica osnivač je nesvakidašnjeg muzeja, koji privlači sve više turista, učenika, studenata i ljubitelja onostranog.
Na ideju da otvori Muzej paranormalnog, naša sagovornica je došla putujući sa svojim dečkom po svetu. Smatrajući da Beograd, kako kaže, zaslužuje jedno drugačije, uzbudljivo mesto, u muzeju priređuje specijalne večeri posvećene raznim intrigantnim temama na koje govore etnolozi, astrolozi, numerolozi, tarot tumači…
“Gotovo svi posetioci se ponovo vraćaju u naš muzej, da nešto novo saznaju, čuju, otkriju, predlože, ali i da nam ispričaju svoja iskustva u vezi sa paranormalnim. Iz svih krajeva Balkana dobijamo pisma u kojima nam ljudi otkrivaju šta su sve natprirodno doživeli, a što ne smeju ni svojim najbližim da ispričaju” – kaže Isidora Stefanović.
Sudbina se vidi u tarotu, pasulju i kristalnoj kugli
U prvoj prostoriji Muzeja paranormalnog su najzastupljeniji rekviziti za gatanje, proricanje sudbine – kugla, tarot karte, šoljice za kafu i pasulj, dok na zidovima vise priče raznih ljudi koji su imali iskustvo sa paranormalnim.
“Mnogi su želeli da njihovi strašni trenuci, zapisani na jednu stranicu, postanu delić muzejske postavke, kao da će time olakšati svoju dušu. Kugla za proricanje je popularna u celom svetu, pa i kod nas. Često je nazivana i kristalna, čarobna ili staklena kugla. Obično je providna, kako bi se omogućila vizuelna koncentracija, a osoba koja gleda u nju držeći je u rukama, predviđa posmatrajući refleksiju i oblike u samoj kugli nastalim pod uticajem refleksija i senki. Za bolje „čitanje“ kugle tumači neretko koriste i svoju intuiciju. Ipak, Balkanci još više veruju u tarot, koji je vekovima deo naše kulturne i duhovne baštine. Postoji mnogo različitih špilova, svaki sa svojim jedinstvenim setom simbola i tumačenjima. Gledanje u karte podrazumeva predviđanje budućnosti i savetovanje. To se postiže i kroz „gledanje“ u pasulj, veoma zastupljeno proricanje na našem području. Pasulj se najčešće baca u svrhu samopomoći. Međutim, najrasprostranjeniji način da se zaviri u budućnost u našem narodu je gledanje u šoljicu kafe. To se zapravo praktikuje u celom svetu, a posebno u područjima sa jakim uticajem turske i arapske kulture” – objašnjava Stefanovićeva.
Paklena lomača
Strašan prizor je lomača u uglu prostorije, posvećena nevinim žrtvama optuženim za veštičarenje, posebno u američkom gradu Sejlem, gde je spaljeno najviše žena.
“Mnogi su bili osuđeni na osnovu sumnji, histerije i socijalnih tenzija. Ova suđenja su postala simbol panike i nepravde proizišle iz straha od nepoznatog. Nakon suđenja mnogi su se pokajali zbog svojih postupaka, a kasnije je Sajlem postao poznat kao mesto na kojem su se desili strašni i nehuman pristupi pravdi. Danas se ova tema istražuje u literaturi i filmovima, služeći kao upozorenje na opasnosti od kolektivnog straha i pristupanja pravdi bez razumevanja i dokaza” – ukazuje Isidora Stefanović.
„Klovnovi su zli“
Druga prostorija Muzeja paranormalnog posvećena je horor kulturi, kao neizostavnom delu paranormalnog. Ona se razvijala od početka minulog stoleća, a svoje pune opsege dobila je poslednje dve decenije minulog veka.
“Horor kinematografija i književnost imaju bogatu istoriju i veliki uticaj širom sveta. Obe forme umetnosti istražuju ljudske strahove, fobije i mračne aspekte ljudske prirode. Horor ne samo da zabavlja, već često pruža i dublje komentare o društvenim normama i ljudskoj psihi. Na našem zidu je okačen jedan klovn, jer je junak bezbroj horor filmova. To ne čudi budući da klovna oduvek bije glas da je manipulator, lažljivac, prevarant. Klovnovi su u filmovima prikazivani kao obmanjivači dece. Svoj osebujan fizički identitet, kojim bi trebalo da zabavljaju mališane, koriste u svrhu iskorišćavanja zarad ličnih interesa, ali i zle prirode” – priča Isidora Stefanović.
Vampiri su iz Srbije, a samoubice iz Japana
U ćošku trapezaste prostorije nalazi se i tzv. kutak za hrabre. Tu se ulazi u jedan drugi svet… Naravno, ukoliko se ne plašite da sednete u crvenu fotelju i stavite virtuelne naočare. U trenu ćete se naći u horor situaciji praćeni s nepredvidivim prizorima. Otkrićemo samo da je u pitanju vaše kretanje kroz mračan hodnik. Crne zidove ove sobe krase i fotografije i priče o najpoznatijim srpskim vampirima – Savi Savanoviću i Petru Blagojeviću, kao i misterioznim tačkama naše domovine – planini Rtanj i Đavoljoj Varoši. Potom i o proročanstvima Tarabića i baba Vange, a saznaćete sve i o „Šumi samoubica“ u Japanu, Bermudskom trouglu, Kapijama pakla u Terkmenistanu, Gradu duhova u ukrajinskom gradu Pripjat koji je napušten nakon nuklearne katastrofe…
“Petar Blagojevević iz sela Kisiljevo kod Velikog Gradiška, prvi je srpski vampir, koji je ušao i u svetske anale. Nakon njegove smrti 1725. godine, za kratko vreme, iznenada je umrlo još devet ljudi iz tog sela. Svi oni su na samrtničkoj postelji tvrdili da ih je Petar posetio i gušio. Uznemireni meštani su tražili od austrougarskih vlasti dozvolu da iskopaju mrtvog Petra i da nad njegovim telom izvrše ritual ubijanja vampira. Po predanju, iskopano telo nije ni počelo da se raspada, a na ustima pokojnika su bili tragovi sveže krvi. Zanimljivo je da je „vampir“ jedina srpska reč koja se koristi u celom svetu” – priča Isidora Stefanović.
Sagovornica ukazuje da je svet prepun neobičnih bića, pojava i mesta. Jedna od njih je Aokigahara u Japanu, poznato kao „Šuma samoubica“. Nalazi se u podnožju planine Fuđi, a sablasnu atmosferu šume čini njena izuzetna gustina i mahovina. U njoj je samoubistvo izvršilo nekoliko stotina ljudi, jer narod ove zemlje veruje u duhove. U šumi su postavljeni znakovi upozorenja koji posetioce pozivaju da razmisle o svojim odlukama i obuzdaju suicidne misli.
“Kapije pakla u Turkmenistanu su stvorene 1971. godine od strane sovjetskih geologa koji su u potrazi za prirodnim gasom bušili zemlju. Tokom radova naišli su na veliku podzemnu šupljinu ispunjenu gasom. U strahu da bi gas mogao iscuriti i ugroziti obližnje naselje, odlučili su da ga zapale nadajući se da će goreti nekoliko nedelja. Međutim, vatra se nikada nije ugasila i neprekidno bukti usred pustinje” – priča Isidora Stefanović.
Da vam žena/muž ne bude budala
Pažnju privlači i tzv. zid narodnog verovanja. Na njemu su ispisane najčešća uverenja u našoj tradiciji, a koja se i danas koriste u dnevnom govoru. Kada ih pročitate, možda je bolje poslušati šta naš narod od davnina govori, za svaki slučaj, posebno one „mudrosti“ koje se odnose na brak.
„Pevanje za stolom – supružnik će biti lud – bez pevanja za stolom“.
„Sedenje na ivici stola – nećeš se udati/oženiti – sedeti na bilo kom mestu“.
„Crna mačka je prešla put – loša sreća – vrati se tri koraka unazad“
„Držanje torbe na podu – gubitak novca – torbu držati bilo gde sem na podu“.
„Novorođenčadu reći da je lepo – neće biti lepo – obavezno naglasiti da je ružno“.
Digitalni prorok i povratak u prošli život
U najmračnijem delu muzeja, iza crne mrežaste zavese, od tzv. blagonaklonog proroka, možete čuti šta ste bili u prošlom životu, a šta vas u budućnosti čeka na ljubavnom i poslovnom polju. Dovoljno je da savladate strah od enterijera, stavite slušalice na uši i na tabletu kliknete polje interesovanja – „prošli život“, „ljubav“ ili „posao“. Ispred vas će se ukazati prorok strašnog lica i misterioznog glasa koji odjekuje poput mrtvačkog zvona i kazati šta vas čeka. Reporteru „Balkanfakta“ je otkrio da je u prošlom životu optužen za veštičarenje i spaljen na lomači. Za utehu, optužbe su bile lažne, od strane komšinice koja se zbog toga kasnije pokajala, ali uzalud, jer ju je stigla karma, nesreća za nesreću. Digitalni prorok je novinaru takođe kazao da je u nevolju upao zbog svoje znatiželje i posavetovao da u ovom životu obuzda tu svoju osobinu nasleđenu iz prošle reinkarnacije. Prorok je dodatno upozorio reportera da ne otkriva dobijeno proročanstvo na polju ljubavi i posla.
U zvezde se uvek glada
Kako bi vođenje kroz Muzej paranormalnog bilo zanimljivije, Isidora Stefanović ističe da su među kustosima istoričari umetnosti, etnolozi i književnici, a da se često organizuju razni događaji poput gostovanja onih koji gledaju u zvezde, tumače snove, pričaju o tehnikama tarota, dok numerolozi i astrolozi posetiocima otkrivaju tajne svojih zanata.
“Stalno obogaćujemo program i postavku, jer je materijal na ovu temu neiscrpan. Ove jeseni i zime biće predavanja o uticajima energija, snazi pozitivnih misli, kako zrači naša aura u korelaciji sa drugim ljudima. Gostovaće i etnolozi koji su istraživali fenomen vlaške magije na istoku Srbije. Tom prilikom emitovaćemo njihov film u kom su zabeleženi razgovori sa gatarama i sami čin stvaranja crne magije. Biće i maskembal za Noć veštica. Takođe, imamo i događaje za decu, radionice o junacima iz naučne fantastike koji se mogu povezati sa paranormalnim. Najpopularnija radionica je o Hariju Poteru, u njoj animatori sa decom otvaraju razne teme, igraju kvizove… Imali smo odlično predavanje Dejana Ognjanovića, našeg najpoznatijeg pisca i prevodioca horor tematike, koji je govorio o horor kulturi” – priča Isidora Stefanović.
„San mi je nagovestio tragediju“
Naša sagovornica Isidora Stefanović ističe da su priče u Muzeju paranormalnog neiscrpne, jer svi vole da čuju nešto paranormalno, neku misterioznu, strašnu priču. Upitana da li je ona imala paranormalno iskustvo, kaže da je jedan strašan san nagovestio tragediju komšija.
“Moj najveći stepen paranormalnog vezan je za snove i telepatiju. Jednom sam sanjala pogrebnu povorku i osećala sam se jezivo. Ubrzo nakon buđenja čula sam za strašnu tragediju koja je zadesila komšije sa istog sprata. Dugo sam bila pod utiskom tog uznemirujućeg sna i nesreće koja je zadesila tu porodicu. Što se tiče telepatije, istakla bih da sam imala neobične i nenadane susrete sa ljudima na koje sam pomislila ili mislila, a pre toga ih godinama nisam videla, niti o njima nešto čula. Dakle, moje paranormalno iskustvo, da tako kažem, bilo je više na nekoj energetskoj cirkulaciji informaciji, nešto što ne mogu da objasnim racionalnijim tonom” – otkriva Isidora Stefanović.
Uklete fotografije i vudu lutke
U poslednjoj prostoriji Muzeja paranormalnog, kroz koju se nazire svetle iza teške tamne zavese, možete čuti bezbroj priča o crnoj i vudu magiji i videti uklete predmete, stvari koje su emitovale vrlo čudne pojave. Na primer, fotoaparat „Moskva 5“ popularan u Sovjetskom Savezu.
“Vlasnici izloženog aparata su izrađivajući slike uočili da se pored njih na fotografijama nalaze neka čudna bića i njima dragi ljudi koji nisu među živima. Jasno su se videli obrise likova upokojenih rođaka. Pošto je to bilo toliko učestalo, „Moskva 5“ je proglašem fotoaparatom duhova. Što se tiče magije, najsimpatičnija mi je vudu, rituali poput pravljenja lutkica uz pomoć kojih su se nanosila telesna zla određenim osobama” – priča Isidora Stefanović.
Beli luk za spas od utvara
Naša sagovornica će vam ispričati sve o mitskim bićima – vampirima, vukodlacima, drekavcima i vešticama. Tu će te čuti i kako se možete zaštitite od ovih utvara, a preporuka za spas je puška, nož, sablja, srebrni metak, a posebno beli luk.
“Veštica, vukodlaka i vampira ima širom sveta, ali drekavaca samo u Srbiji. Celu stigmu u vezi sa drekavcem smo mi kao narod izmislili. Ta nakaza nije opasna, jer ne napada, samo tokom hladnih noći ispušta strašne neartikulisane krike, dreči. Uzgred rečeno, JP Pošta Srbije je 2022. godine za nacionalnog kandidata na izboru za najlepšu marku Evrope poslala marku pod nazivom “Drekavac”. Markica je urađena u okviru teme takmičenja – “Priče i mitovi”. Na njoj je predstavljeno biće iz mitologije Južnih Slovena, naročito zastupljeno u mitologiji Srba – drekavac. Ovo demonsko biće, po narodnim verovanjima, može imati više materijalnih manifestacija, a njegova umetnička predstava na markici oslikava mračnu, gotovo horor suštinu ovog srpskog mita. Vukodlacu su bića koja se pretvaraju u vukove ili vukovi koji dobijaju ljudski oblik. Transformacija se dešava tokom punog meseca, kada vukodlaci postaju posebno moćni, naelektrisani. Postoje i priče da su neki vukodlaci zaraženi tzv. vukodlačkim virusom. Ova mitska bića se iz ljudskog oblika transformišu obično ujedom vukodlaka, kroz kletvu ili neki ritual. To uključuje fizičke promene kao što su rast dlaka i noktiju. Vukodlaci su najosetljiviji na srebro, pa najređe napada one koji nose srebrni nakih, a lišavaju se života srebrnim metkom” – priča Isidora Stefanović.
Zaštita od veštica
U poslednjoj sobi muzeja najveći kutak ima veštica. Tu su metla, kazan, rekviziti za pravljenje magijskih napitaka, njene knjige sa receptima i čarobnim formulama, energetski kristali i kugla za gledanje. Budući da je veštica narcisoidna ličnost, tu je i njena uramljena fotografija, ogledalo i nakit. Naspram veštice su sto i rekviziti za prizivanje duhova. Priče o spiritizmu, uspostavljanja kontakta sa preminulima, lede krv u žilama. Kada dobijete upute za prizivanje duhova, prvo morate ugasiti svetlo, kako bi bili u potpunom mraku. Međutim, mi smo izabrali da malo razmaknemo zavesu i od saradnice muzeja, studentkinje istorije umetnosti, Danica Keser, potražimo spas od svih zlih sila o kojima smo slušali. Ponudila nam je eliksire parfemskog karaktera za svemoguću zaštitu, koji uz to pospešuju ljubavnu energiju, ali i amajlije koje lično ona pravi.
– Reč je o minđušama od četiri vrste kristala – žada, ametista, rozenkvarca i tigrovog oka. Svaki od njih ima svoju moć. Rozenkvarc pospešuje ljubav budeći energiju naše srčane čakre. Ametist se vezuje za naš um i treće oko, razvija intuiciju, pospešuje koncentraciju i štiti nas od košmara. Žad je odličan za prosperitet i zdravlje. Rozenkvarc je najpoznatiji kao kamen bezuslovne ljubavi, jer se veruje da emituje snažnu vibraciju sreće i emocionalnog isceljenja. Kristal tigrovo oko poboljšava i čuva naše zdravlje – objašnjava Danica Keser.
