U srcu kanjona na Dunavu između Kladova i Donjeg Milanovca, sredinom šezdesetih započela je ambiciozna izgradnja Hidroelektrane “Đerdap”. Projekt je trebalo da potvrdi snagu i stručnost tadašnje SFRJ, da pokaže domete domaćih inženjera i vrednih radnika sposobnih da podižu remek-dela inženjerske misli.
Ovakav izazov ni pre, ni posle nije doveden do uspešnog kraja u ovako kratkom roku i na ovakvom terenu.
Početak grandioznog poduhvata: Tim stručnjaka bez premca
Iza svakog dela ugrađenog u branu stajala je decenija školovanja i usavršavanja stotine jugoslovenskih stručnjaka. Hidrotehničari i građeviski inženjeri, elektroenergetičari i mašinski stručnjaci, svi su radili u slozi i zajedništvu.
Foto: Muzej nauke i tehnologije u Beogradu
Nadgledali su radove na kruni brane visine gotovo sto metara, koordinisali transport tona armature i betona, i razvijali metode bušenja u steni koje su do tada bile nezamislive. Na terenu, radnici iz svih republika SFRJ neumorno su doprinosili ovoj grandioznoj građevini, često u ekstremnim vremenskim uslovima, pokazujući nesalomljivu radnu disciplinu i ljubav prema društvenom projektu.
Neverovatna tehnička dostignuća i inovacije
HE Đerdap je, po snazi od 1.026 MW, bila jedna od najvećih na Balkanu. Zahvaljujući domaćim inovacijama, od specijalnih mernih uređaja za nadzor deformacija brane do sofisticiranih turbinskih agregata, postignuti su vrhunski rezultati energetske efikasnosti.
Projekt je uključivao i izgradnju novog grada Kladova, puteva, tunela i pruga, što je dodatno osnažilo infrastrukturni razvoj Jugoslavije. Sve to pokazuje kako je društveni sistem SFRJ podsticao saradnju, zajedničko znanje i primenu najnovijih tehnoloških rešenja.
Foto: Romanian Communism Online Photo Collection under the digital ID 40636X3X5
Svečano puštanje u pogon: Simbol trijumfa i jedinstva SFRJ
Dana 16. maja 1970. predsednik Josip Broz Tito lično je svečano dao “zeleno svetlo” za rad svih agregata. Tog dana, u slavlju koje je pratila cela zemlja, uživali su radnici, inženjeri i građani svih republika.
Simbolično, struja proizvedena u Đerdapu osvetlila je domove, fabrike i škole širom SFRJ, potvrdivši da je zemlja jednom velikom zajedničkom akcijom izgradila novu energetsku budućnost. Ta slika zajedništva ostala je trajni simbol trijumfa jugoslovenske nauke i radničke snage.
Građeno da traje generacijama kao dokaz kvaliteta i znanja
Danas, decenijama kasnije, Hidroelektrana Đerdap i dalje radi sa visokim stepenom pouzdanosti, podsećajući na ambicije i uspehe SFRJ.
Mnogi od tadašnjih inženjera i radnika ponosno prepričavaju dane kada su u potpunosti verovali u trijumf samoupravnog socijalizma.
Izgradnja HE Đerdap imala je svetski odjek
Upravo zahvaljujući toj veri i umeću, Đerdap je postao simbol industrijskog i tehnološkog napretka SFRJ i kao takav omogućio građevinskim firmama iz SFRJ da rade mnoge kapitalne i grandiozne projekte širom sveta. HE Đerdap I je postao dokaz da su jugoslovenski građevinari sposobni da izvedu i najzahtevnije projekte.
Jedan od takvih projekata je bio i izgradnja “Velike veštačke reke” u Libiji gde su glavni izvođači radova bili Energoprojekt iz Beograda i Hidrogradnja iz Sarajeva. Taj projekat je nazvan “osmim svetskim čudom” sa dobrim razlogom a napravili su ga Jugosloveni.
