Bivši direktor Državnog zavoda za statistiku Severne Makedonije i demografski analitičar Dončo Gerasimovski ocenjuje da ova zemlja poslednju deceniju beleži drastično smanjenje nataliteta, ali i odliv stanovništa zbog čega je hitno potrebna strategija kako bi se taj proces zaustavio.
„Već desetak godina natalitet u našoj zemlji je u opadanju. On je, recimo, pre deset godina bio oko 27.000, sada je negde oko 16.000. To znači da je reč o drastičnom smanjenju nataliteta. Ukoliko se pogledaju i brojke na godišnjem nivou, prosečno se oko 700 dece rađa manje svake godine“, kaže Gerasimovski za Kosovo onlajn.
Navodi dva ključna razloga: prvi je činjenica da se parovi sve manje odlučuju na veći broj potomaka, a drugi je proces iseljavanja.
„To je ono reproduktivno stanovništvo, mlado stanovništvo od koga se očekuje sklapanje brakova“, ističe ovaj stručnjak i dodaje da je broj dece rođene u inostranstvu sve veći i da sada iznosi oko 6.000.
„U pojedinim opštinama i regionima imamo veći broj živorođene dece i veći natalitet nego u samoj zemlji“, naglašava Gerasimovski.
Ovaj demograf objašnjava da je sve veća stopa odlaska stanovništva iz Severne Makedonije uslovljen uslovima života, ali i socijalno-ekonomskim statusom, obrazovanjem, kao i nizom drugih razloga koji se mogu opisati „traženjem boljeg života“.
Upozorava da je od osam regija i 60 opština, u Severnoj Makedoniji u sedam zabeležen negativni prirodni priraštaj.
„Od osam regiona u sedam je smanjen natalitet, odnosno beleži se negativni prirodni priraštaj. U 60 opština imamo negativan prirodan priraštaj, odnosno broj živorođenih je manji u odnosu na broj umrlih“, precizira Gerasimovski.
Dodaje da su slični podaci i za Zapadni Balkan.
„U susednim zemljama, poput Bugarske ta pojava je još karakterističnija. U Srbiji imamo situaciju da je natalitet svake godine viši da li 0, 1 ili jedan procenat u odnosu na prethodne godine. Slične pojave su i na Kosovu i Crnoj Gori. U svim zemljama su demografski procesi loši“, naglašava.
Rešenje za Severnu Makedoniju vidi u izradi ozbiljne demografske strategije
„Formiranje koordinacionog tela u okviru nadležnih državnih institucija koje bi izradilo ozbiljnu stručnu i profesionalnu strategiju za naredni period je samo prvi korak. Drugi je angažovanje stručnih ljudi nezavisno od verske, etničke ili partijske pripadnosti. Potrebni su nam ljudi koji dovoljno dobro znaju ove pojave i probleme jer do sada je izrađeno nekoliko takvih strategija koje nisu urodile plodom. Ali, ima predloga i mera koje mogu da pomognu posebno kako da mlade zadržimo u zemlji, od poboljšanja životnih uslova, boljih uslova studiranja, obezbeđivanja posla i stanova… U suprotnom neće biti dobro. Od 1.769 naseljenih mesta 205 su pusta. U 300 naseljenih mesta ima po desetak stanovnika. Računajte da će, posebno kada je reč o seoskim, ruralnim sredinama, jedna četvrtina ostati prazna“, upozorava Gerasimovski.
