U jednom kutku prošlosti, tamo negde između starih kafanskih stolova, gustog dima i večito raspoloženih čikica u plavim mantilima, leže paklice cigareta koje današnji klinci ne bi prepoznali ni da ih zapališ pred njima.
To su bile prave jugoslovenske krdže – skromne i jeftine.
MORAVA
Tvrda kao jutarnje buđenje bez kafe. Dimila je kao stari fića uzbrdo, ali je zato grejala dušu svakom penzioneru na klupi.
DRINA
Crvena kraljica balkanskog asfalta. Nije bilo domaćice koja nije psovala muža što “opet vuče onu smrdljivu Drinu dok deca jedu”. Bora Đorđević je u pesmi dodao i ovo: “Ne veruj ženi koja puši Drinu bez filtera…”.
JUGOSLAVIJA
Da, postojala je cigareta po kojoj su nazvali celu zemlju. Kad bi neko zapalio “Jugoslaviju”, znao si: nema zezanja, to je veteran dimljenja.
LOVĆEN
Za Crnogorce sa stavom. S punim pravom se pušila na terasi s pogledom na more i uz rakiju koja nije imala etiketu.
EVROPA
Ironija nikad jača. Bila je to jedina Evropa koju su mnogi iz kraja držali u ruci. Jeftina, ali dostojanstvena.
Caneo, 57, LD, Filter Božur, Zeta – kao imena nekih zaboravljenih saboraca iz doba kad se svet lomio između socijalizma i reklama za kafu. Nisi znao da l’ pušiš cigaretu ili se igraš memorije.
I naravno, one sa znakom pitanja – za one trenutke kad ti više ništa nije jasno u životu, pa kažeš: “Ajde da vidimo šta mi sudbina smota u ovoj paklici.”
Danas, kad odeš do trafike, sve je u sjaju i plastici. Paklice sterilne, cene astronomske, a duvanski miris zamenjen nekom hemijskom hladnoćom. A nekad… Nekad si znao da je prava stvar kad ti paklica šuška kao novine i kad ti filter ostavi trag nikotina na prstima – kao medalja za preživljeni dan.
Krdže nisu bile cigarete. One su bile karakter. Miris epohe. Svedoci kafanskih rasprava, planova koji nikad nisu zaživeli, i tišina koje se udisalo više od dima.
Sredinom šezdesetih godina Jugoslavija je imala 15 fabrika duvana u kojima se stvaralo čak 145 brendova cigareta, pa su i “stručnjaci” smatrali da smo po tome “najjači na svetu”.
Godišnje je nastajalo 25 milijardi cigareta, dok je pušeno oko 23 milijarde.
Najjači brendovi dolazili su iz Sarajeva, Niša i Zagreba, dok tek osamdesetih TDR izrasta u najvećeg izvoznika.
Poznavanje naziva domaćih cigareta moglo je da znači i dobru ocenu iz geografije jer do kraja šezdesetih malo koji brend nije nosio ime reke, jezera, planine, grada…
Tron najprodavanije, u pojedinim godinama i sa preko četrdeset posto udela, godinama je pripadao Dravi, zapamćenoj po izrazitoj snazi od 2.30 posto nikotina, ali i najnižoj ceni.
Ostatak “geografske ekipe” činili su legendarna Drina, Morava, Opatija, Ohrid, Zagreb, Ibar, Zeta, Plitvice, Hercegovina, Jadran, Primorka…
Krajem šezdesetih pastoralni motiv više nije bio dovoljno prepoznatljiv, pa cigarete dobijaju i inovativnije nazive nadahnute stranom praksom, fabrika duvana Zagreb stvara Trubadur i Ambasadu, a kombinat iz Novog Sada Amor, Golf i Reli.
U isto vreme stižu i popularne “amerikanske cigarete” – 1970. Phillip Morris postiže ugovor s Fabrikom duvana Sarajevo, pa iz pogona koji stvaraju Drinu dolazi i kultni Marlboro.
OK, nismo ovde pomenuli još mnoge brendove, a možda baš nedostaju one cigarete s početka vašeg pušačkog staža…
