Pred spomenikom u Tašmajdanskom parku, posvećenom deci poginuloj tokom NATO bombardovanja 1999. godine, danas vlada tišina. Na njemu piše: “Bili smo samo deca.” Među 79 mališana čije živote je nasilno prekinula agresija na tadašnju SRJ, najmlađa je trogodišnja Milica Rakić, čije ime i lik ostaju simbol dečjeg stradanja u ratu.
Bilo je to 17. aprila 1999. godine, oko 21.45. Dok je u svom domu u Batajnici bezbrižno crtala cveće i spremala se za spavanje, geler bombe koja je pala tokom vazdušnog napada pogodio ju je dok je bila u kupatilu. Njena majka bila je u susednoj prostoriji, pripremajući krevet. Eksplozija je raznela prozor, pločice i zidove. Otac Žarko je zatekao ćerku na podu, krvavu i nepomičnu. Uzaludno ju je vozio do bolnice – lekari nisu mogli da je spasu.
Da je ostala živa, danas bi imala 29 godina.
Pet godina kasnije, freskopisac đakon Nikola Lubardić oslikao je u manastiru Tvrdoš fresku male Milice sa natpisom: “Sveta novomučenica od NATO. Milica, dete.” Vernici se pred njom zaustavljaju, u tišini se krste i mole. Ipak, freska je izazivala različite reakcije – dok su domaći vernici pokazivali poštovanje, neki stranci su je, prema svedočenju monaha, posmatrali sa nelagodom.
Spomenik stradaloj deci podigle su Večernje novosti, a autor je vajar Ostoja Balkanski. Oblikovan po liku Milice Rakić, stoji u Tašmajdanskom parku kao podsetnik na jednu od najmračnijih stranica naše novije istorije.
