„Deci koja su preživela masakr u zagrebačkoj OŠ Prečko, kako povređenoj, tako i onoj koja su prisustvovala tom krvavom piru, predstoji život s traumama. Sa ovim šokom, na različite načine, susretaće se tokom celog života. Kako budu sazrevali, u svakoj životno fazi, drugačijim pogledom, sagledavaće svoje tragično iskustvo. Posebno u razvojnim prekretnicama, na primer, kada budu ulazili u pubertet. Prisećaće se masakra, s više detalja, pitajući se zašto se to baš njima desilo, kako se sačuvati i prepoznati opasnost, a nadasve kako verovati nekom nepoznatom. Stalno će imati osećaj anksioznosti, neizvesnosti, nelagode da se u svakom trenutku može dogoditi nešto jezivo što im može ugroziti život“ – priča za „BalkanFacts“ Snežana Repac.
Prema rečima beogradskog psihologa, lek da se deca, koliko toliko oporave od trauma, je da im život bude dosta relaksiran, da im se ne dešavaju iznenadne situacije. Ističe da se mališanima tragedija dogodila baš u uzrastu kada su prihički najslabiji da tako nešto dožive, jer, kako kaže, deca te starosne dobi apsolutno nemaju nikakvu ideju o tome da neko hoće da ih povredi.
„Verovatno će u njima biti učauren uslovljavajući strah. Svako od njih je masakr doživeo na na različit način. Kod nekoga će se to rezultirati fobijom, depresivnim poremećija… To znači da prema njima mora da se postupa pažljivo, delikatno, da im se omogući odrastranje u miru, da se zaštite i klone od ulaska u neizvesne situacije. Preporuka je da što više budu u društvu odraslih osoba od poverenja, da ne gledaju horor filmove i slušaju agresivnu muziku. Treba im obezbediti uslove, okolnosti u kojima im se vraća poverenje u ovaj svet i obezbediti im nešto što ih umiruje. To je moguće jedino kroz umetnost, obrazovanje i ljudsku dobrotu. Dakle, što dalje od izvora straha, nasilja i vesti o ubistvima. Toga treba da se klone dok su deca, a posle će sama naći načine da to, ipak, prevaziđu“ – objašnjava Repac.
Upozorava da će se zagrebačkim prvacima, tokom života, ova tragedija vraćati kroz snove, košmare, što ih može poremetiti. Na pitanje da li neko od povređene ili dece koja su videla napad i ubistvo sutra može postati opasan po svoju okolinu, sličan ili isti, psihopat, kaže da to zavisi od potencijala za razvijanje navedenog.
„Postoji neki rizik od tog afektivnog poremećaja. Ako neko od ove dece kasnije bude bilo afektivno nestabilna ličnost, ako ima porive da nekoga povređuje, ovo preživelo iskustvo može da mu biti podloga za neki okidač. Recimo, u trenutku kada se iznervira, ako ga nešto izbaci iz takta, pokrenuće se lavina osećanja koju je preživeo tokom tragedije u školi. Obično se traumatska osećanja reaktiviraju u situacijama kada se pojavi neki triger, ukoliko preživljeno nisu shvatili, prihvatili, ali, pošto se u ovom slučaju radi o deci, razumljivo je da oni ne mogu lako da shvate da neko bez razloga može da ih tako napadne“ – objašnjava Repac.
Podsećanja radi, devetnaestogodišnji mladić je u petak u O.Š. Prečko u Zagrebu, u prvu učionicu, ušao i nožem napao učiteljicu i učenike prvog razreda. Jedno dete je preminulo, dok je troje povređenih đaka upućeno u bolnice. Ubica je pod policijskom pratnjom dovezen u bolnicu Sv. Duh gde su mu sanirali povrede koje je sam sebi naneo. Prema pisanju medija, napadač je bio pri svesti, svestan zločina koji je počinio. Smešten je na odeljenju intezivne nege i trenutno je van životne opasnosti.
