– Mladić koji je juče ubio jedno dete i ranio nekoliko učenika i učiteljicu u osnovnoj školi u Zagrebu je psihijatrijski slučaj. Na osnovu informacija u medijima, za sada, mogu da kažem da se najverovatnije radi o tzv. “akumulaciji afekta”, a moguće je da postoji i porodična ili neka druga trauma. U ovom slučaju je specifično što se ubica u prvom afektu agresije nije zaustavio. To ukazuje da se u njemu, najverovatnije, danima, a možda i mesecima, skupljala agresija. Kada neko u afektu radi nešto ovako drastično, i ne može da se obuzda, znači da ima lošu kontrolu impulsa – objašnjava u razgovoru za “BalkanFacts” beogradski psihijatar Slavoljub Milojević.
Ipak, ovaj stručnjak ističe da je usled nedostatka informacija o pacijentu, a na osnovu medijskih spekulacija i pretpostavki, nezahvalno iznositi detaljniju psihijatrijsku analizu.
– U medijima piše da ubica nije hteo da se leči i da nije redovno uzimao medikamente, a osim toga, po mom uverenju, ova tragedija se dogodila i što je zakazao zdravstveni sistem. Razlog je jasan… Mnogo je hitnih slučajeva, kako u somatskoj medicini, tako i u psihijatriji, koji se u poslednje vreme, zbog pritiska na zdravstvene ustanove, ne dožive ozbiljno. U ovom slučaju, ubicina majka se, po pisanju medija, ukoliko je to istina, danima brinula za zdravlje sina apelujući da ga vode na lečenje. Verujem da psihijatri nisu saslušali majku, jer nemaju mogućnosti da se dovoljno posvete pacijentima. Naime, pacijenti se danas, širom Balkana, tendenciozno odbijaju, što ne opravdavam, ali donekle razumem, jer je i sam zdravstveni sistem pod velikim pritiskom, lekara je malo i premoreni su, pa uglavnom primaju samo najteže slučajeve koje malo zaleče, umire i puste. A, sve je više teške psihijatrijske patologije – priča Milojević.
Dodaje da nije uveren u priču da je ubica, nakon sprečavanja da izvrši samoubistvo u toaletu obližnjeg doma zdravlja, gde je pobegao, tokom razgovora s lekarima bio empatičan i hladan.
– I kada je u pitanju ta priča, moram biti oprezniji u svojoj oceni. Ne može se dovoljno reći o strukturi ličnosti ubice na osnovu nečijeg utiska da je on bio hladan prilikom davanja izjave. Najverovatnije je već toliko iskrvario da nije ni mogao da gleda, pa je imao prazan pogled. To može biti i lični utisak tog ko je primetio njegov pogled. Možda je mladić izgubio dve litre krvi ili je podlegao šoku, pa selektivno davao informacije, s akcentom na svoje povrede. Zasigurno je u sebi imao ogromnu količinu agresije, besa i ljutnje, što nije mogao da obuzda, toliku da je čak i sebe povredio. Bio je u takvom stanju da u nekom momentu nije mogao da razlikuje da li povređuje druge ili sebe – objašnjava ovaj psihijatar.
Govoreći o slučaju u zagrebačkoj školi, kaže da se ne može zaobići a da se ne pomene masakr u O.Š. Vladislav Ribnikar u Beogradu. Prema njegovim rečima, ova dva zločina se ne mogu porediti, jer je hrvatski ubica mnogo opasniji.
– U lišavanju života hladnim oružjem, ubica je koristio svoju fizičku snagu, a u zločinu izvršenom automatskom puškom, ubica je u žrtve pucao redom, nasumično. Zagrepčanin je nožem povredio čak osmoro i ubio jedno, što bi, ako to nekako poredimo, ubica s vatrenim oružjem života lišio ili povredio 30ak ljudi – priča Milojević.
Ističe da u tzv. “sumračnom stanju” čovek, u naboju agresivnosti, nema kontrolu nad sobom, kao što je to bio slučaj kada su 2017. u Centru za socijalni rad Beograd, u odeljenju Rakovica, ubijeni žena i malo dete.
– Tu se, dakle, ne radi o nekoj psihopatiji, poremećaju ličnosti i nedostatku empatije, već o ogromnoj količini agresivnog naboja koja blokira rasuđivanje – kaže Milojević.
Dodaje da se na Balkanu od devedesetih godina oseća psihološka kriza, jer je u Hrvatskoj i BiH bio rat, dok se u Srbiji taj rat manifestovao. U našoj zemlji je maltene vladala ratna atmosfera, bilo je paravojnih formacija, inflacija, nestašica, a kasnije i bombardovanje.
– Svi mi na Balkanu imamo traume od stradanja tokom devedesetih. Pored nemaštine tu su i politički problemi. Sada se uz to na nas manifestuje i rat u Ukrajini. Recimo, inflacija ljudima podiže neizvesnost, a strah od neizvesnost i strah od egzistencije su jedni od iskonskih i najdubljih strahova. Kao grupni analitičar tvrdim da mi kao nacija još od Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata i političkih turbulencija u komunističkom dobu nismo obradili traume, a uz to se sada vodi jedan moderan oblik trećeg svetskog rata – objašnjava Milojević.
Ukazuje da posle ovog masakra u Hrvatskoj, treba biti posebno oprezan, ne samo u toj državi, već i šire, da se ne dogodi domino efekat.
– Ne tvrdim da će toga biti, ali treba voditi računa, da se ne desi kao u Srbiji, kada je nakon tragedije u Ribnikaru usledio masakr u Mladenovcu – zaključuje ovaj psihijatar.
Podsećanja radi, juče u jutarnjim satima, devetnaestogodišnji mladić je ušao u prostorije O.Š. Prečko u Zagrebu i nožem napao učiteljicu i učenike. Jedno dete je preminulo, dok je troje povređenih učenika upućeno u bolnice. Ubica je pod policijskom pratnjom dovezen u bolnicu Sv. Duh gde su mu sanirali povrede koje je sam sebi naneo. Prema pisanju medija, napadač je bio pri svesti, svestan zločina koji je počinio. Smešten je na odeljenju intezivne nege i trenutno je van životne opasnosti.
