Odmah po eksploziji koja se dogodila na kanalu Ibar-Lepenac premijer privremenih institucija u Prištini, Aljbin Kurti, od Kfora je zatražio dozvolu da tamo pošalje Kosovske bezbednosne snage ali mu je ova međunarodna misija zabranila takav potez.
Kurtijev plan bio je da stacionira KBS širom severa Kosova i Metohije.
Koliko je poznato, ovo je prvi put da Priština pošalje ovakav zahtev Kforu ali su pripadnici KBS ranije više puta boravili u srpskim sredinama.
Šta se krije iza ovog Kurtijevog zahteva?
General u penziji, Mitar Kovač, kazao je za RT Balkan da je ovaj zahtev Prištine usmeren ka formalnom prebacivanju KBS na sever.
“Te snage, po projektu NATO i nameri Prištine, trebalo bi da prerastu u vojsku, oružane snage Kosova. To bi se davno i desilo nego se iščekuje potpisivanje tzv. sporazuma o normalizaciji odnosa između, kako oni kažu Republike Kosovo i Srbije. Po agendi NATO-a, verovatno se čeka taj momenat da bi se dozvolilo šiptarskim vlastima da proglase tzv. vojsku. Ovo se vreme koristi da se po njihovoj strategiji ‘ovlada’ čitavim severom KiM kako bi se u perspektivi i ‘granica’ prema Srbiji stavila pod kontrolu tih njihovih oružanih snaga, kazao je general Kovač.
Prištinski ministar odbrane, Ejup Maćedonci, rekao je da Kosovske bezbednosne snage, zbog dogovora iz 2013. godine, ne mogu na sever bez odobrenja Kfora.
„Kontinuirano, tokom svakog incidenta na severu, komunicirali smo sa Kforom. Još 24. septembra sam kontaktirao Kfor, izrazio sam spremnost da pružim podršku njihovim trupama i specijalizovanim jedinicama. Normalno u trenucima kada to procene da treba, rekao je Maćedonci i dodao da je i nakon napada na kanal Ibar-Lepenac kontaktirao Kfor, a da su to učinili i prištinski premijer, Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja.
Istakao da onog trenutka kada se oseti potreba, KBS će u koordinaciji sa Kforom ući na sever tzv Kosova.
„Kada se proceni da postoji potreba za učešćem, KBS će biti na severu i to će biti urađeno u koordinaciji sa Kforom. Procenjujem da KBS ima mandat da deluje na celoj teritoriji, dodao je on.
Bivši komandant KBS, Kadri Kastrati, smatra da nije fer to što je Kfor odbio zahtev Prištine da pošalje KBS na sever posle incidenta u kanalu Ibar-Lepenac. On je dodao da je situacija vanredna i da je KBS moralo biti dozvoljeno da tamo stacionira svoje snage.
-Mislim da nije dat adekvatan odgovor, jer je situacija bila vanredna. U tom delu Kosova došlo je do terorističkog napada. Još ne možemo da utvrdimo da li su ovaj napad izveli lokalni Srbi u severnom delu ili je reč o grupi terorističkih diverzanata koja je ušla sa teritorije Srbije tako da iz tog razloga mislim da to nije u redu, rekao je Kastrati.
S druge strane, bivši pukovnik Kosovskih bezbednosnih snaga, Hisen Gecaj, rekao je da je jasno da će Kfor odbiti zahtev za raspoređivanje KBS na severu, jer ta misija i dalje ima glavna ovlašćenja za održavanje bezbednost.
On je izjavio da su se ovlašćenja KBS-a promenila od 2013. godine, ali, kako je rekao, to ne znači da će biti poslate na sever.
– Kfor je odgovoran za bezbednost. Kfor ne dozvoljava mešanje kosovskih institucija na onim mestima gde je izvesno da može doći do eventualnih problema, rekao je Gecaj.
