Damir Dokić, nekadašnji teniski trener i otac bivše teniserke Jelene Dokić, preminuo je u 66. godini, a upamćen je po tome što je zlostavljao svoju ćerku i redovnoj joj pretio tokom njenih najuspešnijih godina u tenisu.
Vest o njegovoj smrti potvrdili su njegova deca, sin Savo i kćerka Jelena. Sahrana će biti održana 22. maja u 14 časova na Novom groblju u Vrdniku.
Damir Dokić bio je najpoznatiji po tome što je pratio i trenirao svoju ćerku tokom njenih najuspešnijih godina u tenisu, ali je javnosti postao poznat i po nizu kontroverzi koje su obeležile njegov život.
U više navrata je bio predmet pažnje svetskih medija zbog problema u ponašanju i sukoba sa novinarima, sportskim organizacijama i porodicom.
Ćerka Jelena Dokić je 2017. godine u svojoj autobiografskoj knjizi “Neuništiva” iznela teške optužbe protiv oca, navodeći da je tokom detinjstva i profesionalne karijere trpela fizičko i psihičko zlostavljanje.
“Otac mi je često govorio ‘nemoj ništa da pričaš, ćuti ili ću te ubiti’. Ja do svoje 33. godine nisam znala da se nasmejem. Ljudi često žele da budete savršeni, posebno u sportu, a to je nemoguće. Život nije savršen. Bila sam ranjiva i mislila sam da je to moja slabost. Sada sam svesna da je to moja snaga”, navela je Jelena Dokić.
Njena priča dodatno je dospela u centar pažnje 2023. godine kada je najavljen dokumentarni film pod istim nazivom – „Neuništiva“, u kojem su prikazane i ranije nepoznate pojedinosti iz njenog života i odnosa sa ocem.
Damir Dokić poslednjih godina živeo je povučeno, van fokusa javnosti. Njegova smrt usledila je osam godina nakon objavljivanja memoara njegove ćerke i u trenutku kada je njihova porodična priča već bila poznata široj javnosti.
O sopstvenim incidentima je, ipak, i on otvoreno pričao za medije…
“Slušajte ovo, bili smo u Birmingemu, i Jelena je igrala sa Rumunkom, a neke navijačice iza mene kad god Jelena pogreši počnu da se smeju. I tako, jedna greška, pa smeh, ja se okrenem ka njima i kažem im da su ‘Stare, engleske krave’. Nisam čekao da me izbace. Posle toga odem u restoran i naručim vino i čujem na vestima da je NATO bombardovao bolnicu ‘Dragiša Mišović’. A ja se operisao u toj bolnici. Meni to bilo krivo i popijem dve flaše i opletem po NATO. Posle me obezbeđenje iznelo i policija uhapsila. Pitaju me odakle sam, ja kažem Australija, Aboridžin… I tek pola sata kasnije jedan pita: ‘Kako si Aboridžin kada si belac’…”, govorio je svojevremeno za Blic.
I tako ste uzeli jugoslovensko državljanstvo – pitali su ga…
“E, ako ovo ne napišeš zameriću ti. Australija open. Sedim u hotelu, već nisam mogao na terene, i Jelena pokunjena mi kaže mi da ona kao 17. igračica sveta igra sa Davenportovom, koja je prva. Ja joj odmah kažem da zove WTA da kaže da igra za Jugoslaviju. Ona kaže da neće, a ja joj kažem: ‘Zovi odmah’. Sutradan je direktor WTA došao kod mene i rekao sam mu: ‘Ne može 17. igrač na prvog na svetu’. On mi obeća da će da se dogovore da umesto 16 nosioca od sada postoje 32. Svi ti teniseri, ja ih znam dobro, kad jedu zamaste se, nek znaju da sam ja izmuvao taj zakon.
Kajanje i zatvor
Bio je u zatvoru zbog pretnji smrću australijskoj ambasadorki.
“E, bilo je ovako. Sedeo sam i ručao kada su me pozvali neki novinari i rekli da je u australijskim medijma napisano da sam zlostavljao Jelenu. To je bila prejaka reč, gadna. Okrenem ambasadu, pitam službenicu: ‘Zašto me ta banda ne ostavi na miru?’. Neka žena iz ambasade rekla je da ne mogu uticati na to, a ja sam joj rekao da ću ubiti ambasadora, ni ne znajući da je žensko. Nisam mislio to ozbiljno, više sam rekao onako. Ubrzo su me uhapsili. Oduzeli su mi sedam pušaka i pištolj, ali imao sam dozvolu za sve to. Za dve bombe nisam imao dozvolu. U zatvoru sam proveo 19 meseci. Bilo je bolje nego u vojsci. Najpre sam bio u Mitrovici, posle u Šapcu. Tamo su me poštovali. Dođe ‘pajser brigada’ da nas pretresa. Svi moraju da se svuku goli i natrte… Samo ja nisam morao.
Govorio je i da je bio u velikim problemima sa policijom iz Iriga.
“Sada me proganjaju kao zver. Bio sam popio i bio je udes. Rekli su mi da platim štetu od 12.000, a ja sam čak platio štetu 30.000… Odveli su me u stanicu i držali lisice pet sati na leđima. Ja besan vičem zameniku komandira: ‘Mamicu ti je…, ti si ubio ženu pijan i pobegao, a mene zajebavaš za 12.000’. Ja to sve napišem i pošaljem MUP-u, radi unutrašnje kontrole, a oni to vrate ovima. Pa, kako oni sami sebe da kontrolišu. Ovo je Turska… Kadija te tuži, kadija ti sudi. Menjaju u optužnici stavove, da ne mogu da izbegnem zatvor. Prvo stave stav II, pa se dogovorimo za oportunitet, da platim umesto zatvorske kazne, pa sad se odjednom pojavi stav III. Optuže me da sam u grudi udario policajca, a ja bio na zadnjem sedištu sa rukama iza leđa i lisicama.
O životu na Vrdniku, govorio je:
“Povukao sam se. Obrao sam voćnjak ovde, kajsije, jabuke, sada će i dunje da stignu i tako… Voće prodajem za rakiju. Od toga ne može da se živi. Živim od starih zaliha… krckam”…
