Kada je reč o paganskim običajima i praksama koji su do danas preživeli kod mnogih naroda, pa tako i kod muslimana na Balkanu, oni zadiru u različite segmente ljudske prakse. Kada se ove prakse dovedu u vezu s verovanjem, onda se može govoriti o klasičnom praznoverju, pišu islamske informativne novine „Preporod“.
Pišući o praznoverju, anahronim postupcima i sistemu vrednosti i posmatranja aktuelnih dešavanja koji se povezuju uglavnom s nekom magijskom praksom i magijskom svešću, profesor hadisa na Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu dr Zuhdija Hasanović je u svojoj knjizi „40 hadisa o snazi duhovnosti s komentarom“, navodi da se umesto prakse kucanja o drvo, koja je prisutna kod muslimana, može reći da je jedan od najraširenijih vidova sujeverja kucanje u drvo radi sreće i berićeta.
„Praktikuju ga svi bez obzira na religijsku pripadnost. Ovo se zasniva na starom verovanju po kojem su demonska bića živela u drveću. Kada bi neko dolazio da moli neko od tih bića za nešto, ritual je zahtevao da najpre dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovno dolazio do istog drveta da kucne u njega. Ovo je bila poruka tom biću da je molba urodila plodom, a istovremeno gest zahvalnosti za uslišenu molbu. Ako želimo da dobro protekne ono što planiramo, onda kao muslimani, kažemo: mašallah, bez kucanja u drvo“, razrešio je dilemu dr Hasanović.
