Odeljenje za zaštitu naroda – OZNA osnovano je 13. maja 1944. godine u Drvaru, tokom Drugog svetskog rata, odlukom Vrhovnog štaba NOVJ i Centralnog komiteta KPJ. Njeno osnivanje bilo je ključan korak u formiranju bezbednosnog aparata nove revolucionarne vlasti koju su predvodili komunisti. Glavni cilj OZNE bio je “borba protiv unutrašnjeg neprijatelja” i zaštita političkog poretka koji se tek stvarao.
Prvi načelnik OZNE bio je Aleksandar Ranković, bliski Titov saradnik, koji je odmah nakon formiranja preuzeo potpunu kontrolu nad njenim radom i organizacijom. Uloga OZNE bila je izuzetno široka – od obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada, preko političkog nadzora, pa sve do otvorene represije i eliminacije protivnika režima.
OZNA: Represija, kontrola i strah
OZNA je ubrzo postala sinonim za teror i neograničenu moć. U poratnim godinama, naročito od 1944. do 1946, delovala je u senci zakona, van bilo kakve sudske kontrole. Pored prikupljanja obaveštajnih podataka i provere lojalnosti građana, OZNA je imala ključnu ulogu u:
likvidaciji političkih protivnika bez suđenja,
obračunu s pripadnicima bivših vojski i civilima označenim kao “neprijatelji naroda”,
nadzoru nad svim institucijama, partijskim i državnim strukturama,
kadrovskoj selekciji u državnom aparatu.
Pod maskom borbe za “narodnu vlast”, OZNA je uklanjala sve što je moglo da predstavlja smetnju novom režimu, uključujući čak i neistomišljenike unutar same partije.
Transformacija OZNE u UDBU je bila samo privid
Krajem 1945. i početkom 1946. godine dolazi do formalne reorganizacije OZNE. Vojni deo prelazi u sastav Jugoslovenske armije kao Kontraobaveštajna služba (KOS), dok se civilni deo transformiše u Upravu državne bezbednosti – UDBA, koja ulazi u sastav Ministarstva unutrašnjih poslova FNRJ.
UDBA je preuzela sve funkcije OZNE i nastavila represivne metode. Pored unutrašnje kontrole stanovništva, UDBA je imala zadatak da:
suzbija antisocijalističke aktivnosti,
prati i uhodava političke disidente,
vrši pritisak na intelektualce i opozicionare,
infiltrira crkvu, sindikate, medije i kulturne institucije.
Zbog svoje moći i organizacije, UDBA je faktički postala “država u državi”. Njeni kadrovi su se nalazili u svim sferama društva, a njen uticaj bio je toliki da je čak i vrh Savezne narodne skupštine i CK KPJ morao da računa s njom.
“OZNA sve dozna” večni simbol sveprisutnog straha
U narodu se brzo proširila izreka: “OZNA sve dozna”, što je odražavalo duboko ukorenjen strah. Ljudi su naučili da ćute, da ne govore naglas o vlasti, i da paze na svaku reč. Poverenje je nestalo iz društvenog tkiva – komšije, kolege i prijatelji mogli su biti doušnici.
UDBA je širila mrežu informatora u svim krajevima zemlje. Pripadnici klera, seljaci, radnici, profesori i studenti mogli su biti pod nadzorom ako bi samo jedna anonimna prijava ukazivala na „neprijateljski stav prema poretku“.
Rasformiranje i kraj
Formalno, OZNA je prestala da postoji 1946. godine, kada se transformisala u UDBU. Međutim, suštinski aparat i kadrovi su ostali isti – promenilo se ime, ali ne i sistem.
UDBA je delovala sve do raspada SFRJ. Tokom 1980-ih dolazi do određenog slabljenja njene moći, ali tek s padom komunizma i početkom devedesetih služba gubi svoje dominantno mesto. U Srbiji, UDBA se reorganizuje 1991. godine u Službu državne bezbednosti (SDB), a kasnije u Resor državne bezbednosti (RDB).
Ipak, mnogi bivši kadrovi UDBE ostali su aktivni u novim strukturama i nastavili da oblikuju političku i bezbednosnu scenu u bivšim jugoslovenskim državama.
Dan OZNE i UDBE 13. maj se tajno proslavljao?
Datum 13. maj je ostao zvaničan dan tajnih službi sve do kraja komunističke Jugoslavije jer označava datum osnivanja OZNE.
Tog dana se u bezbednosnim strukturama organizovalo interno obeležavanje, uz simboličko podsećanje na “borbu protiv unutrašnjih neprijatelja”. U javnosti, taj datum se nije isticao, ali je unutar aparata službe imao veliki simbolički značaj.
