“Ja sam poslednji preživjeli “mladobosanac”, izjavio je u Foči srpski režiser Emir Kusturica gde je sa akademikom, pesnikom Matijom Bećkovićem otkrio spomenik Gavrilu Principu.
Kusturica je dodao da je “veoma srećan što se još jedan Gavrilo “javlja” na teritoriji gde živi srpski narod”, da je Princip “jedan od onih koji su korigovali smisao jednog vijeka na čijem ishodu su doveli do oslobađanja od ropstva”.
“Pošto je srpski narod poznat po tome da se borio protiv ropstva, to je bila najviša tačka te korekcije ili ideje da je Princip uneo smisao u naš život i doveo nas do te podvižničke tačke na kojoj nam je otvorio puteve slobode. Tu slobodu mi danas baštinimo, pitanje je koliko smo u stanju da je očuvamo”, rekao je Kusturica u Foči.
Godinama već Emir Kusturica podseća na veliko delo Gavrila Principa i mladobosanaca, naglašavajući da je Princip tek “branio ideju slobode i da je to istorijska činjenica”.
“Princip je branio svoj narod isto kao što je i vladika Petar Drugi Petrović Njegoš branio sebe i svoj narod svojom poezijom. Gavrilo Princip nije ubio Franca Ferdinanda u Beču, nego u anektiranoj Bosni i Hercegovini, a pri tome ta aneksija nikada nigde nije verifikovana. Gavrilo Princip ubio je porobljivača i okupatora”, rekao je Kusturica uoči obeležavanja sto godina atentata u Sarajevu, govoreći o Principu.
Govoreći o mladobosancima i atentatu u Sarajevu, Kusturica ponavlja da su “prestolonaslednik Franc Ferdinand i Austrougarska bili okupatori iza kojih je stala tadašnja Nemačka, a svugde u svetu ljudi se bore protiv okupatora i za svoju slobodu”.
Kustirica koji je rođen u Sarajevu, jednom prilikom je izjavio da se “bedno osećao” kada su u ovom gradu uklonjene stope Gavrila Principa, dodavši da ga to nije i iznenadilo jer je „to drugo uklanjanje nečega što je identitet jednog naroda koji se borio za slobodu”.
Na stogodišnjicu atentata u Sarajevu, 28. Juna 2014, Kusturica je u Andrićgradu, u Ulici Mlade Bosne otkrio veliki mural posvećen Gavrilu Principu i mladobosancima.
“Nema naroda na balkanskom poluostrvu, a posebno onih koji su ulazili u Jugoslaviju, kojeg nisu pomogli “pobunjeni anđeli”. Tako je Ivo Andrić nadahnuto nazivao mladobosance i njihove simpatizere. Da nije bilo Principovog pucnja nijedan od južnoslovenskih naroda ne bi doživeo emancipaciju” , rekao je Kusturica uoči obeležavanja stote godišnjice atentata, dodajući da “nikada ne treba zaboraviti da je taj pucanj otvorio put slobodi i oslobođenju od ropstva”.
Na svečanoj akademiji u Andrićgradu u čast godišnjice atentata, Kusturica je goste pozdravio rečima da “večeras, cijela planeta može da slavi zaraznu riječ – sloboda“.
