Četiri godine pošto je Kurti preuzeo vlast, tzv Kosovo „beleži rast u svim sektorima“, „otvoreno 87.000 radnih mesta“, zašto onda, po anketama, svaki peti građanin planira da ide u emigraciju i zašto će ceh predizbrone kampanje koja je u toku platiti Srbi?
Kada je sredinom februara 2021. godine proglasio izbornu pobedu, Aljbin Kurti, lider Pokreta Samoopredeljenje, kao glavne ciljeve četvorogodišnjeg mandata označio je zapošljavanje, pravdu, kao i „Kosovo kao zemlju u kojoj može da se živi“.
Nepune četiri godine kasnije, Kurtijeva vlada je, u sred izborne kampanje donela odluku o povećanju penzija na tzv Kosovu, pa će tako, korisinici osnovne, socijalne penzije, invalidske i radne invalidske, porodične penzije, ubuduće umesto 100, primati čitavih 120 evra!
Slično su prošli, kako je objavljeno na kosovskim medijima, i „davaoci doprinosa“ pa će tako penzioneri u prvoj kategoriji ubuduće umesto 182 primati 218 evra, oni u drugoj kategoriji umesto 198 – 237, a u četvrtoj penzije su skočile sa 265 na 318 evra. Korisnici prevremenih penzija za Trepču ubuduće će umesto 126 primati zavidnih 151,20 evra!
Pažljivim praćenjem kosovske štampe kao i izjava Kurtija, dolazi se do zaključka da je poslednji rast penzija od čak 20 posto “samo nastavak izuzetnih ekonomskih uspeha njegove vlade”, odnosno, da Kurti navodno ispunjava ono što je obećao.
Tako je Kurti, oktobra 2021, samo sedam meseci posle inaugurisanja njegove vlasti, konstastovao da „privreda Kosova nikada nije imala tako veliki rast“ kao u pomenutih sedam meseci. Kurti je tada obelodanio da je izvoz povećan za više od 60 osto, ekonomska aktivnost za 30, prihodi budžeta za 34 posto.
Godinu dana kasnije, oktobra 2022. Kurti je obelodanio da je u prvih deset meseci te godine izvoz veći za još 25,6 posto, da je tokom 2021. registrovano 25.000 radnih mesta više nego 2020.
Maja ove godine, kada je priča o raspisivanju redovnih parlamentarnih izbora na tzv Kosovu uveliko krenula, Kurti je pred građane izneo nekakve ekonomske rezultate.
„Kosovo beleži rast i razvoj u svakom sektoru, a u odnosu na pre četiri godine otvoreno je još oko 87.000 novih radnih mesta. Od 331.742 radna mesta na kraju 2019. godine, na kraju 2023. imamo 419.126 radnih mesta, odnosno 26 posto više“, rekao je tada Kurti, ubeđen da će mu svi poverovati, pa čak i oni koji ne glasaju za njega.
Ovako se hvali Kurti, koji uopšte ne štedi reči kada želi da prikaže nešto što uopšte i nije tako. Ali…
Na Kurtijevu izjavu i tako “zavidne ekonomske rezultate” istog dana reagovao je šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Tarik Besnik rečima da je upravo toliko, 87.000, ali mladih, u poslednje četiri godine otišlo sa tzv Kosova.
Za vreme njegove vlasti tzv Kosovo nije postiglo ogromne uspehe samo kada je reč o radnim mestima nego i na planu opšteg ekonomskog rasta, izgovorio je još pre pola godine Kurti. Naravno, nije ni trepnuo.
„Od ekonomskog rasta od milijardu evra za tri godine tokom mandata pre naše vlade, sa našom vladom smo dostigli ekonomski rast od milijardu evra godišnje“, rekao je doslovce Kurti, ubeđen da mu svi veruju, ubedio je čak i sebe u svoje tvrdnje.
U istom periodu povećane su i plate na tzv Kosovu. Tako su, prema Kosovskoj agenciji za statistiku, u 2023. godini prosečne bruto plate bile 570 evra dok su 2022, odmah po ustoličenju Kurtija, one iznosile samo 521 evro. Neto plata u 2023. na Kosovu je bila 506 evra, u 2022. godini 446 evra, što je povećanje za – 60 evra.
Podataka koliko je prosečna potrošačka korpa na tzv Kosovu nema, ali se jedan penzioner nedavno požalio novinarima da samo prvog dana kad podigne penziju ima para a da je već trećeg dana – švorc.
Privredni rast tzv Kosova u 2024. iznosiće čak četiri posto, najnoviji je podatak Kurtijeve vlade.
Na ove podatke reagoavo je ekonomista Safet Grdžaljiu rečima da situacija na Kosovu nije onakva kakvom je predstavlja vlada Kurtija.
„Bio bih među najsrećnijim građanima da je stopa nezaposlenosti četiri odsto, da imamo inflaciju 1,4 posto, privredni rast 4,7 posto, sve to izgleda lepo na papiru ali, realnost je sasvim drugačija i tu realno osećaju građani Kosova, rekao je Grdžaljiu.
Ako se na stranu stavi ono šta priča opozicija, Grdžaljiju i ono što osećaju građani tzv Kosova, Kurti je, sudeći po njegovoj vlastitoj statistici, u koju samo on veruje, ispunio predizborna obećanja. Kosovo je zemlja pravde, nezaposlenost je četiri posto a ovaj prostor u međuvremenu je postao i zemlja „u kojoj se može živeti“. Naravno, tako Kurti to predstavlja i vidi, a u stvarnosti je daleko od toga.
Jedino što se u sve ovo čime se Kurti hvali ne uklapa jeste podatak ankete Balkanskog barometra iz septembra ove godine prema kome se čak 20 posto građana, svaki peti, sprema u – emigraciju. Ova procena sasvim se uklapa u drugi podatak, takođe zvaničan, da je tzv Kosovo samo od 1. do 15. januara ove godine, sa početkom vizne liberalizacije za zemlje EU, napustilo 65.000 ljudi više nego u istom periodu 2023. godine. Za prve dve nedelje 2024. sa tzv Kosova je put zapadne Evrope otišlo 511.000 ljudi, u istom periodu prošle godine – 446.000.
Po proceni Privredne komore Kosova, tokom 2023, dakle pre vizne libaralizacije, sa KiM je otišlo put Zapada – 60.000 ljudi.
Jedno istraživanje portala SchengenVisaInfo.com” obavljeno početkom 2023. pokazalo je da 40 posto građana Kosova starosti između 25 i 34 godine razmišljaju o odlasku.
Marta 2022. godine, dakle godinu pošto je Kurti preuzeo vlast, obelodanjeno je da je tokom prethodnih četiri meseca u Ambasadu Nemačke u Prištini podneto skoro 200.000 zahteva za vizu za odlazak u tu zemlju. Nemačku vizu u tih četiri meseca tražilo je 11 odsto stanovništva Kosova, objavili su prištinski mediji na albanskom jeziku.
Kao razlozi tada su pomenuti ekonomska kriza, nezaposlenost, korupcija, i opšta politička nestabilnost.
Napadima na srpsku zajednicu Kurti pokušava da prikrije svoje neuspehe, poraze svoje politike, koja je tzv Kosovo dovela do propasti, iz kojeg beže i mladi i stari, u kojem cvetaju kriminal i korupcija.
Kada se sve sabere i oduzme, odgovor na pitanje zašto su Srbi na severu KiM glavna meta Kurtijeve kampanje i zašto će oni na kraju platiti ceh i nije tako težak. Zar ne?
