Na 82. godišnjicu postojanja, srpski servis Glasa Amerike (Voice of America – VoA), koji svakodnevno priprema i objavljuje izveštaje, analize, intervjue, reportaže, multimedijalne i televizijske sadržaje za područje Srbije i Crne Gore, sa fokusom na delove Kosova i Bosne i Hercegovine, suočio se sa značajnim preprekom u svom radu. Naime, onemogućen je da nastavi sa obavljanjem svog posla, koji mu je poverio američki Kongres.
Pre 11 dana, devet novinara jezičkog servisa Glasa Amerike, koji deluje pod okriljem Američke agencije za globalne medije (USAGM), poslano je na prinudni odmor. Kratko zatim, otpušteno je troje iskusnih novinara angažovanih po ugovoru, što ugrožava njihov status i mogućnost da ostanu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ove promene su rezultat uredbe koju je donio bivši američki predsednik Donald Tramp, kojom se smanjuje broj zaposlenih u sedam saveznim agencijama, među kojima je i USAGM, nadležna za rad Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa, Radija Slobodna Azija, Programa za Kubu, Programa za Bliski istok i Fonda za otvorenu tehnologiju.
Osim toga, stopiran je rad sedam dopisnika Glasa Amerike sa područja Srbije, Crne Gore i Kosova. Na ovaj način, ukupno 16 novinara i dopisnika srpskog servisa VoA bilo je primorano da obustavi svoju osnovnu delatnost, kako prenosi N1.
U širem kontekstu, s obzirom na brojnost jezičkih servisa Glasa Amerike, kojih je ukupno 49, više od 1.300 stalno zaposlenih i novinara na ugovoru suočeno je sa prekidom svog rada.
Zabranjen im je pristup redakciji, kao i korišćenje opreme koju su koristili u obavljanju svojih zadataka. Istovremeno, Bela kuća označava Glas Amerike kao “glas radikalne levice”, iznoseći neutemeljene optužbe da su novinari ovog servisa zapravo simpatizeri terorista, pretnja za nacionalnu bezbednost i rasipnici koji troše javni novac.
Prema američkom zakonu i Povelji iz 1976. godine, Glas Amerike ima obavezu da bude tačan, objektivan i sveobuhvatan izvor informacija, koji predstavlja američko društvo i politiku, a osnovna misija VoA je borba za slobodu medija širom sveta.
Programi zasnovani na ovim principima svakodnevno dosežu više od 360 miliona ljudi širom sveta, a srpski servis Glasa Amerike ima veliki udeo u toj brojci, s obzirom na to da je samo na društvenoj mreži Facebook ove godine dosegao skoro 13 miliona ljudi.
“Srpski servis Glasa Amerike igra ključnu ulogu u pružanju tačnih i objektivnih informacija građanima Srbije i regiona, posebno o temama koje zbog visokog rizika lokalni mediji ne mogu da pokrivaju”, izjavila je Gulnoza Said, predstavnica Komiteta za zaštitu novinara (CPJ).
Srbija, prema oceni CPJ-a, predstavlja zemlju u kojoj nezavisni novinari, uključujući i one sa visokim položajem poput predsednika Aleksandra Vučića, suočavaju sa konstantnim napadima. “Srpski servis Glasa Amerike dosledno izveštava o kršenju medijskih sloboda, čime doprinosi unapređenju demokratskih vrednosti i ljudskih prava”, dodala je Said.
Takođe, ukazala je na geostrateški značaj srpskog servisa u borbi protiv dezinformacija, kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou. “Balkan je strateški važan region za SAD, i Trampova administracija bi trebalo da poništi ovu odluku, kako ne bi omogućila propagandi Kremlja da dobije još veću pažnju u Srbiji”, zaključila je.
Odluka američke administracije, koja bi mogla da utiče na gašenje Glasa Amerike i drugih medija pod okriljem USAGM, izazvala je zabrinutost u delu međunarodne javnosti, jer bi režimi suprotstavljeni vrednostima demokratije mogli da iz toga iznesu značajnu korist.
Pavol Sala, predstavnik organizacije Reporteri bez granica (RSF) za zemlje EU i Balkan, rekao je da bi pokušaj gašenja Glasa Amerike predstavljao “poklon” onima u Srbiji koji ne poštuju pouzdano novinarstvo. “Ovo bi dodatno oslabilo pristup građana Srbije nezavisnim informacijama u trenutku kada ih vlasti sve više ugrožavaju, a ruska propaganda postaje sve prisutnija”, izjavio je Sala. Njegova organizacija se pridružila tužbi zaposlenih u Glasu Amerike protiv Američke agencije za globalne medije.
“Tražimo hitno obustavljanje smanjenja broja zaposlenih i povratak radnika na posao”, poručio je Sala.
“Vesti mogu biti dobre ili loše, ali ćemo vam reći istinu”, bio je moto prve radijske emisije Glasa Amerike na nemačkom jeziku, koja je započela 1942. godine kao kontrateža nemačkoj i japanskoj ratnoj propagandi tokom Drugog svetskog rata. Godinu dana kasnije, 26. marta 1943. godine, osnovan je jugoslovenski servis, predak današnjeg srpskog servisa, čime je postao jedan od najdugovečnijih jezičkih servisa u istoriji Glasa Amerike.
Novinari srpskog servisa Glasa Amerike, koji su sada pogođeni političkom odlukom aktuelne američke administracije, sprečeni su da nastave sa svojim radom. Za njihovu sudbinu, kao i budućnost Glasa Amerike i drugih entiteta unutar USAGM, ključna će biti borba kroz američko pravosuđe.
