Hrvatski sabor sutra bi trebalo da usvoji novi Zakon o grobljima, prvi posle gotovo tri decenije, kojim će biti definisano upravljanje i korišćenje grobalja, ali i uslovi za uklanjanje spomen-obeležja koja, kako navode predstavnici vlasti, „veličaju srpsku agresiju“ i „vređaju osećanja građana“.
U raspravi o predlogu zakona rečeno je da se na grobljima i dalje nalaze nadgrobni spomenici pripadnika vojnih i paravojnih snaga iz vremena kada su delovi teritorije Hrvatske bili pod kontrolom srpskih snaga. Kao jedan od primera naveden je grob Vukašina Šoškočanina, vođe pobunjenih Srba, za koga hrvatski izvori navode da je odgovoran za pogibiju 12 hrvatskih policajaca u Borovu naselju 1991. godine.
Prema nacrtu zakona, svi spomenici i druga oprema koja nije u skladu s njegovim odredbama moraće da bude uklonjena u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu. Izričito je naglašeno da natpisi na ćirilici neće biti uklanjani ukoliko ne vređaju javni moral ili nacionalna osećanja, bez obzira na pismo.
Zakon, koji bi trebalo da stupi na snagu osmog dana od objave u zvaničnom listu, prvi put uređuje i status memorijalnih grobalja iz perioda Domovinskog rata, a njihovo upravljanje biće povereno Ministarstvu hrvatskih branitelja. Takođe, lokalne vlasti dobiće ovlašćenja da propišu pravila o prosipanju pepela pokojnika, što postaje sve češća praksa.
U istom zakonodavnom paketu, najavljene su i izmene Zakona o komasaciji zemljišta, koje bi omogućile lakšu i bržu reorganizaciju poljoprivrednog zemljišta. Najznačajnija promena je da će za pokretanje postupka biti dovoljna saglasnost samo pet odsto vlasnika, dok će Ministarstvo poljoprivrede moći da sprovede komasaciju i bez saglasnosti, ukoliko je država vlasnik više od polovine zemljišta na toj teritoriji.
Pred završetak zasedanja, Hrvatski sabor razmatraće i razrešenje predsednice Povjerenstva za odlučivanje o sukobu interesa Aleksandre Jozić Ileković, koja je sama zatražila razrešenje zbog, kako je navela, opstrukcija u radu tog tela od strane pojedinih članova.
