„Iako je Naftna industrija Srbije (NIS), uz EPS, Serbia Zijin Mining, Telekom Srbija i Serbia Zijin Copper, bila među pet najuspešnijih kompanija u zemlji 2023. godine, s neto dobitkom od oko 797,2 miliona evra, bila je najupešnija firma u 2022. godini. Međutim, kako je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od 1. januara 2025. godine ovoj kompaniji prete sankcije“.
U saopštenju koje je kompanija poslala danas, navodi se da NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po svoje poslovanje i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti kompanije i naših partnera. Da li će SAD zadati snažan udarac NIS-u i kako će se to odraziti na poslovanje kompanije, uskoro ćemo saznati. Ukoliko sankcije budu uvedene, to će prouzrokovati najveći krizu u istoriji NIS-a, baš sada kada se navršava 75 godina njenog postojanja.
Kompanija „Naftagas“ je osnovana 1949. kada su otkrivena prva gasna nalazišta, 1968. počele su s radom rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, a ubrzo je otkriveno najveće nalazište nafte u zemlji – Velebit. Krajem 1973. godine u Naftagas se integrištu preduzeća za maloprodaju Jugopetrol u Beogradu i Novom Sadu. Kompanija je u drugoj polovini 20. veka postala slika energetskog procvata zemlje: širi se mreža benzinskih stanica, gradi prvi magistralni gasovod u Vojvodini, pušta u rad gasovod Horgoš–Batajnica, a 1985. godine počinje eksploatacija nafte u Angoli. Prelomna godina za kompaniju bila je 1991. kada je osnovano javno preduzeće Naftna industrija Srbije. Od 2009. većinski vlasnik NIS-a je ruska naftna kompanija „Gasprom njeft“, a 2010. bila je u znaku modernizacije rafinerija.
NIS je u 2012. godini započeo realizaciju strategije širenja maloprodaje u regionu, otvaranjem prvih benzinskih stanica u BiH, Rumuniji i Bugarskoj, kao i proces transformacije iz naftno-gasne u energetsku kompaniju. Kompanija uvodi nove tehnologije u svim sferama poslovanja – od bušenja, prerade i prometa, do prakse upravljanja ljudskim resursima. NIS je razvila Naučno-tehnički centar NIS-a, orjentisan, pre svega na tehnološki razvoj proizvodnje. NTC je na putu da postane vodeća regionalna baza koja će zadovoljiti ne samo potrebe NIS-a, „Gasprom njefta” i njegovih kompanija nego i pružati usluge spoljnim korisnicima.
Davne 1945. najviši organi tadašnje Jugoslavije doneli su odluku o formiranju Državnog petrolejskog preduzeća „Jugopetrol“ sa sedištem u Beogradu i ispostavama u određenim mestima u zemlji, među kojima je bio i Novi Sad. Filijala “Jugopetrola” u tom gradu imala je ingerencije za delovanje na teritoriji Vojvodine i Baranje. Od jednog privatnika otkupljuje se mešaona ulja na Limanu i stvara se prvo stovarište. Tada su postojale samo dve pumpne stanice u Novom Sadu, na kojima se rad obavljao ručno. Do kraja 1947. godine otvorena su skladišta u Pančevu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Bečeju, Senti, Vrbasu, Odžacima i Bačkoj Palanci. Ona su imala veliki značaj u snabdevanju privrede naftnim derivatima. Godinama su stovarišta bila jedini izvor snabdevanja potrošača petrolejskim proizvodima, jer drumski prevoz tada nije bio razvijen. Mreža benzinskih stanica počela se graditi tek kasnije. Godine 1953. izgrađena je benzinska pumpa u Zrenjaninu, zatim na autoputu Beograd – Zagreb kod Adaševaca, pa u Subotici, Pančevu i tako redom.
U skladu sa organizacionim promenama i integracionim procesima firma je 1. januara 1977. godine promenila ime, pa se umesto “Jugopetrola” uzeo naziv Naftagas promet, NAP, Novi Sad. Sve do 1. januara 1992. godine NAP je bio društveno preduzeće, a od tada posluje kao deo javnog, odnosno državnog preduzeća Naftne industrije Srbije. Odlukom Vlade Republike Srbije, od 1. oktobra 2005. godine, počelo je sa radom Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa “Naftna industrija Srbije” Novi Sad. Ovom odlukom Naftagas promet je postao deo ogranka NIS – Petrol-a.
Trobojka
Budući da je brend “Gazprom benzinske stanice” poznat u celom svetu, sigurno ste nekad zapitali zašto logo NIS-a sadrži baš plavu, crvenu i belu boju. To je spoj je tradicionalnog i novog: slika plamena, ispis NIS i potpis „Gasprom njeft” u plavoj korporativnoj boji ove kompanije simbolizuju dinamiku, stabilnost i snagu kompanije. Boje obnovljenog brenda – plava, crvena i bela – uzete su sa srpske i ruske trobojke, čime oličavaju čvrstu povezanost dve zemlje. Ovaj trikolorni brend NIS-a postao je simbol pouzdanosti, dostupnosti, savremenog standarda usluge i garantovanog kvaliteta naftnih derivata u Srbiji i regionu.
