Još 1972. godine, CIA je sprovodila tajnu operaciju spašavanja špijunskog satelitskog filma koji je, nakon neuspelog povratka iz orbite, završio na dnu Pacifika – čak 5.000 metara ispod površine. Iako je misija uz pomoć podmornice Trieste II bila tehnički uspešna, većina filmova bila je oštećena, a troškovi ove dubinske akcije ostali su tajna.
Za razliku od toga, američka vojska je 2020. godine u Jadranu imala znatno jednostavniju situaciju. Ribar Darko Kunac Bigava izvukao je nepoznat uređaj s oko 140 metara dubine, nakon što mu je pokidao mreže kod ostrva Mljeta. Ubrzo su mu se preko radija javili sa američkog vojnog broda – tražili su uređaj nazad.
“Iskrcao sam im to čudo, platili su mi štetu, sve je prošlo mirno, iako su me isprva gledali kao pirata”, ispričao je Kunac, naglasivši da nije bilo mesta za pregovore – pretnja da će uređaj baciti nazad u more ubrzala je dogovor.
Iako nije bilo dozvoljeno fotografisanje, kasnije se saznalo da se radilo o multisenzorskom uređaju, možda civilne, a možda i vojne namene. Posebno je bilo neobično to što je uređaj i dalje bio u poštanskom pakovanju, sa jasno vidljivim oznakama DHL-a – kao da nikada nije ni upotrebljen.
Ova priča, iako zvuči gotovo filmski, još jednom pokazuje koliko i velike sile ponekad gube kontrolu nad sopstvenom tehnologijom – i koliko ribari znaju biti ključni u njenom povratku.
