Reklamirale su se pod sloganom “Rad je odmor celog dana – u obući borosana”, i bile su obavezan deo uniforme medicinskih sestara, čistačica, kuvarica, prodavačica, čistačica…
Bile su bele ili plave, na pertlanje, išle su uz članak i imale otvore na prstima i peti. Iako je njihov izgled sa stanovišta dizajna diskutabilan, njihova udobnost, na kojoj je insistirala jugoslovenska radna žena, bila je neprevaziđena.
Proizvodila ih je Fabrika obuće Borovo (Hrvatska), po kojoj su i dobile ime. Najčešće su se nosile u kombinaciji sa radnim mantilom, a u zavisnosti od godišnjeg doba – na bosu nogu, sa soknicama, ili najlon čarapama.
One bele su nošene u zdravstvu, plave su dužile sve ostale. S obzirom na to da su rađene od platna – bile su potrošni materijal, pa su firme svake godine trebovale bar po jedan par za svaku radnicu. I ova praksa je trajala sve do devedesetih godina.
Borosana je na tržištu od davne 1968. godine. Razvijao ju je godinu dana tim stručnjaka na čelu s dr Brankom Strinovićem, ortopedom iz Zagreba. Borosana je stvorena prema anatomskim svojstvima ženskog stopala čime se postigla uspešna kontrola svih njegovih bitnih delova. Bila je to isključivo namenska obuća kreirana za žene koje dugo stoje ili mnogo hodaju.
Borosane su bile na naki način simbol emancipacije Jugoslovenki. Neki su skloni reći kako je u borosanama svaka ženska noga izgledala privlačno.
I dok su ih neki doživljavali simbiolom seksipila i elegancije, pojedinima su one bile – oličenje neukusa.
Proizvode se popularne borosane i danas, sada u raznim bojama, s koloritnim aplikacijama, ali interesovanje žena nije ni približno kao nekada.
Međutim, da borosane nisu sam samo plod nekadašnjeg socijalističkog vremena, svedoči i to da su se pre nekoliko godina na velika vrata vratile u naše živote, i to na Nedelji mode u Njujorku!
Doduše, prikazala ih je kompanija “Lakost” u okviru svoje jesenje kolekcije i u potpuno neuobičajenim bojama i dezenima.
