Krajem osamdesetih godina, dok se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija suočavala s dubokom ekonomskom krizom, političke elite u Srbiji pokrenule su projekat „Zajam za privredni preporod Srbije“.
Formalno predstavljen kao patriotski poziv građanima da pomognu preporod posrnule privrede, ovaj zajam, uz aferu zamrzavanja stare devizne štednje, upisao se kao jedna od najvećih finansijskih pljački u istoriji Jugoslavije.
Politička mobilizacija
Skupština SR Srbije usvojila je 20. maja 1989. odluku o raspisivanju zajma, a službeni konkurs objavljen je 14. jula iste godine. Vlast je sprovodila namerne propagandne kampanje: preduzeća su bila javno prozivana ako nisu izvršila uplate, mediji su bombardovali građane emotivnim porukama, a istaknute javne ličnosti pozivale su na “građansku dužnost”.
U ovom ambijentu, mnogi su prodavali nepokretnosti, povlačili štednju i dizali kredite kako bi uplatili sredstva u državni fond.
Planirani i stvarno prikupljeni iznosi
Projekat je zamišljen na gigantskom nivou:
Devizni deo: 1 000 000 000 USD (planirano)
Dinarski deo: 2 000 000 000 000 tadašnjih dinara (~225 000 000 DEM)
Međutim, do zatvaranja konkursa građani su uplatili svega:
86 188 434 USD (8,6% planiranog)
290 900 213 tadašnjih dinara (≈ 16,4 miliona USD prema kursu od 17,7 din/USD)
Ukupno prikupljeno vredelo je oko 102,6 miliona USD, a obećane kamate i rokovi otplate ostali su mrtvo slovo na papiru.
Današnja vrednost prikupljenih sredstava
Kada se uzme u obzir inflacija američkog dolara (CPI je rastao sa indeksa 124 u 1989. na 319,799 u 2025. godini), realna kupovna moć prikupljenih sredstava danas bi bila približno:
86,2 miliona USD → ≈ 222,4 miliona USD
16,4 miliona USD → ≈ 42,4 miliona USD
Ukupno → ≈ 264,8 miliona USD
Uplaćeni novac građana, umesto da je uložen u industrijske projekte, nestao je u bezdanu sankcija, političkog haosa i korupcije.
Već 1991. sledilo je zamrzavanje devizne štednje, čime je oštećeno nekoliko stotina hiljada građana. I u ovom slučaju, obećanja o obeštećenju zamrznutih sredstava nikada nisu ispunjena, pa su penzioneri i zaposleni ostali bez zarađene devizne štednje.
Afere uticale na poverenje građana u banke i institucije
Ove finansijske afere ostavile su trajan trag na poverenje građana u institucije i banke. Umesto ekonomskog preporoda, novac je pretočen u političke ciljeve, finansiranje za uske grupe moćnika.
“Zajam za privredni preporod Srbije” i afera stare devizne štednje ostaće kao primeri kako je komunistička vrhuška svesno opljačkala građane tokom priprema za prelazak na višestranački sistem i tržišnu ekonomiju.
