U svetu prepunom finansijskih izazova, koji sve više zbunjuje i nameće pitanje kako zaraditi i sačuvati novac, mnogi se, bez jasnih smernica i poverenja u tržište, osećaju izgubljeno. Sve je više onih koji ne znaju kako da ulažu, gde da plasiraju kapital ili kako da ga umnože. U intervjuu za „BalkanFacts“, najpoznatiji srpski bankar i finansijski savetnik, Vladimir Vasić, odgovara na niz pitanja koja u ovim turbulentnim vremenima brinu svakog investitora i pojedinca. Čitaocima našeg portala otkriva u šta, kako, gde i kada treba ulagati, a budući da u bankarstvu i osiguranju ima ogromno iskustvo, zatražili smo savete u vezi sa podizanjem kredita za kupovinu nekretnine ili pokretanje biznisa, ali i kako je izgledao njegov profesionalni put i šta ga je motivisalo da se bavi finansijama.
– Moja misija je da pomognem ljudima da bolje razumeju novac i da donose pravilne finansijske i strateške odluke. Dajem savete u vezi sa ličnim finansijama – kako podneti zahtev za kredit, kako dobiti gotovinski i stambeni kredit, kako ostvariti stabilnost i upravljati prihodima. Rekao bih da je BBS Capital Investment Group, firma koju sam osnovao, butik za finansije, jer pronalazi rešenjae. Od knjigovodstva, računovodstva, finansijskih usluga, pomoći u dobijanju kredita, odnosno traženja najbolje banke za najpovoljnije finansiranje, ali i za povezivanje investitora – priča Vasić.
NEĆE PASTI CENE STANOVA U BEOGRADU
Kada je reč o nekretninama u Srbiji, sagovornik podseća da je minule godine bilo 121.000 prometovanja nepokretnosti, kako komercijalnih, tako i rezidencionalnih, od čega su oko 31.000 stanovi i nekoliko hiljada garaže. Od toga je oko 40 posto u Beogradu, jer, kako kaže, srpska prestonica kao magnet privlači investitore i radnu snagu, pošto grad sa svojom okolinom čini oko 60 posto društvenog proizvoda naše zemlje.
– Većina želi nekretninu u Beogradu, ali je cenovno izazovnija za kupce, dok je u drugim gradovima nešto povoljnije kupiti nepokretnost. Nepokretnosti kupuju oni kojima treba krov nad glavom i investitori kojima to može biti model biznisa. Čini se da postoji neravnopravna trka među ovim dvema grupama kupaca. Investitori mogu da sagrade zgradu i prodaju stanove ili da kupe pet stanova u jednoj zgradi, čime dobijaju popust, pa onda sačekaju godinu, dve da ih prodaju. Cena kvadrata u Beogradu stalno raste. Recimo, ja živim u zgradi u kojoj je 2016. kvadrat bio 1.550, a pre neki dan je prodat jedan stan za 4.200 evra po kvadratu. To je sada trend. Možda će biti sporiji rast cena u Beogradu, ali do pada neće doći, to je izvesno. Ukoliko bi nastupio pad cena nekretnina, onda bi došlo do prelivanja negativnog na celokupnu ekonomiju, budući da ona funkcioniše na principu sistema spojenih sudova. Ne može u jednoj delatnosti, sektoru da cveta, a u drugom da vene. Građevina je nekoliko procenata društvenog proizvoda. Država se sada potrudila da kroz neke podsticaje, uz minimalno učešće, od 10% ili kupovinu stanova za mlade za 1.000 evra, pospeši gradnju. To je projekat Vlade Srbije i pretpostavljam da će se realizovati, jer to nije samo politička, ekonomska već i geografsko-demografska mera, da mladi dođu do stana s 1% učešća i dobrim uslovima otplata. To je na 30, 40 godina sigurno nekih 30.000 do 40.000 evra subvencionisanja od strane države, što nije malo, a svaka subvencija je dobro došla. Kada to bude, preporučujem da se to iskoristi, jer ima svega 5.000 kredita za četiri godine – priča Vasić.
Ovaj finansijski stručnjak napominje da su izuzetno visoke cene stanova u Srbiji odraz ponude i tražnje. Ipak, ukazuje da je velika razlika između cene i vrednosti stana.
– Često me pitaju da li je sada pravi trenutak za kupovinu nepokretnosti. To sve zavisi od ličnih potreba. Treba imati na umu da kupovina nepokretnosti nije trošak, već investicija. U vremenskom periodu od deset, petnaest godina, dešava se da cena nepokretnosti poraste, tako da i kamate koje platite za taj period, mogu da se anuliraju porastom vrednosti nepokretnosti. Ne treba zaboraviti i uticaj inflacije koja takođe ,,topi“ obavezu prema bankama u određenoj meri. Stoga bih rekao da su na Balkanu nekretnine trezor, odnosno način čuvanja vrednosti novca – objašnjava Vladimir Vasić.
KAKO POSTATI VLASNIK JEDNOG KVADRATA U STAMBENOJ ZGRADI
Naš sagovornik ukazuje da je mladima na Balkanu oduvek bilo najteže, jer je pronalazak novca za finansiranje posla veliki izazov. Pošto početnici obično imaju ideju, a nemaju pare, a kada imaju i jedno i drugo, jure ih banke, savetuje ih da budu uporni, jer, kako kaže, upravo iz pokušaja preduzetnika i nastaju biznisi. Dodaje da u svim zemljama bivše SFRJ preduzetnike nažalost teško doživljavaju kao nosioce privrede.
– Mi imamo probleme sa finansiranjem mladih i motivisanjem razvoja startaup zajednice, mada se naša država trudi da obezbedi neke fondove. Međutim, većina finansijskih institucija (banke), koje nude kredite, traže bar dvogodišnje poslovanje, a za veći iznos i garanciju. Ne postoji neka platforma prikupljanja novca za najbolju ideju. Na primer, da svako od nas uloži 100 do 300 evra, a da sakupljen novac dobije onaj ko ima najbolje osmišljen biznis. Naše tržište kapitala ne funkcioniše, a ono bi investicijama moglo da privuče mlade kako na strani ponude tako i na strani tražnje. To je i način kako da svako od nas da svoj doprinos. Recimo, ja štedim u banci, ali bih mogao da pomognem razvoju nekog preduzetništva sa nekim svojim malim učešćem. Recimo, jedan moj kolega je napravio neku vrstu kraudfandinga (proces prikupljanja novčanih sredstava za finansiranje neke ideje, projekta ili posla), tako što je okupio 200 investitora i gradi zgradu. To je primer na kom se vidi da je moguće kroz male udele kupiti kvadratni metar nekretnine. Time zapravo svako od tih investitora postaje deo zajednice kraudfandinga. Ovakav model bismo mogli primeniti na bilo koju drugu delatnost, recimo poljoprivredu – objašnjava Vasić.
NE ZADUŽUJTE SE, A UZMITE 10.000 €
Ukoliko planirate da kupite nekretninu, ovaj stručnjak savetuje da prvo odete u banku, jer ona odobrava određeni iznos novca koji vam nedostaje za željenu nepokretnost.
– Stambeni krediti su dugoročni, deset do dvadeset, pa i više godina, a vrlo je bitno da se osećate komotno prilikom redovnog izvršenja kreditnih obaveza. Gde može nastati problem? Ukoliko idete do maksimalnih mogućnosti vaših mesečnih zaduživanja, svaka promena kamatne stope može da ugrozi vašu finansijsku sposobnost. Stoga nikada nemojte da se maksimalno zadužujete – priča Vasić.
Napominje da ukoliko razmišljate o uzimanju gotovinskog kredita, treba znati da postoje dve vrste kredita, u narodu poznati kao keš krediti, a to su namenski i nenamenski.
– Nenamenski kredit se može koristiti za šta god želite, na primer za renoviranje, putovanje, školovanje, ali ćete imati nešto višu kamatnu stopu, dok je namenski kredit namenjen tačno određenoj svrsi, na primer za kupovinu automobila, nameštaja ili tehnike. I tu su nešto povoljnije kamate, budući da banke tačno znaju zašta će upotrebiti sredstva. Takođe, treba znati da ukoliko pazarite prvu nepokretnost (odnosi se samo na nove nepokrentosti) od 100.000 evra, da će vam država vratiti oko 10.000 evra, jer se plaćanjem celokupnog iznosa vrši povraćaj PDV-a – priča Vasić.
Kada je reč o odobravanju kredita, podseća da je bitan momenat vaša kreditna sposobnost, koju sami možete izračunati.
– Banke obično dozvoljavaju do 50, eventualno 60 posto vaših mesečnih primanja, toliko možete da budete zaduženi. Na primer, ako imate platu 80.000 dinara, reklo bi se da vaša mesečna rata ne sme da bude veća od 40.000 dinara, ali ako imate dozvoljeni minus i kreditnu karticu, na po 4.000 din, vaša mesečna obaveza može biti maksimalno 32.000 dinara – objašnjava Vasić.
KLADIONICE SU OZBILJAN PROBLEM
Zanimljivo je da će vam banke sigurno odbiti zahtev za kredit ukoliko ste ljubitelj kladionica, odnosno online klađenja, kaže ovaj finansijski ekspert.
– To zapravo može uticati na odluku banke u odobrenju kredita, jer po podnošenju zahteva, pažljivo se analizira vaša finansijska istorija i način na koji trošite novac. Ako na vašim izvodima često postoje uplate ka kladionicama, to može postati ozbiljan problem. Bankarstvo i klađenje nikako ne idu zajedno. Ukoliko to činite, banci dajete signal da niste pouzdan partner. Važno je napomenuti da nije reč samo o velikim iznosima, jer čak i povremene transakcije prema kladionicama mogu podići crvenu zastavu u očima banke. Ako planirate da uskoro uzmete kredit, savetujem da prestanete s klađenjem – priča Vasić.
NAJČEŠĆE GREŠKE I SITNA SLOVA U UGOVORU
Ovaj finansijski ekspert kaže da mnogi misle da se kredit dobija, a zapravo se kupuje, jer je novac, kako objašnjava, kao i svaka druga roba, pa zato treba pronaći najbolju ponudu.
– Najčešća greška prilikom uzimanja kredita je što se ne upoređuju kamatne stope. Druga velika greška je uzimanje više novca nego što je potrebno, pa se ljudi tokom vraćanja rate nelagodno osećaju. Greška je i što većina ne čita „sitna slova“ iz ugovora, što može da ih košta, a reč je uglavnom o penalima, prevremenoj otplati – ukazuje Vladimir Vasić.
POTRAŽNJA ZA GARAŽAMA
Sagovornik dodaje da u srpskih gradovima, posebno u Beogradu, raste trend kupovine garaža. Prema njegovoj oceni, to je dobra investicija, jer je u opticaju sve više vozila.
– Recimo, garaža u jednoj zgradi na Novom Beogradu ranije je koštala 9.000, a sada je 30.000 evra. Potreba za garažnim mestima raste, jer u Srbiji trenutno ima 2.800.000 registrovanih automobila, a od toga je 40 do 50 odsto u Beogradu. Većina domaćinstava ima i po dva automobila, ljudi se ne odriču vožnje kolima, iako je javni prevoz sada besplatan. Uprkos tom benefitu za građane, nisam primetio da se u saobraćaju smanjila gužva. Uz to, kako bi se građani demotivisali da u centar prestonice idu kolima i navelo ih da koriste javni prevoz, podignute su cene parkiranja, ali se očito malo njih odreklo navika – priča Vasić.
ULOG U LOKALE
Upitan da li su ekspanzijom kupovine na internetu i povećanim brojem onih koji rade od kuće, cene lokala i poslovnih prostora u padu, Vladimir Vasić kaže da to zavisi od lokacija.
– I dalje su aktuelni „open space“ koncepti poslovanja, pa u više krajeva Beograda ne možete lako naći dovoljno poslovnog prostora i lokala. Stoga je izdavanje poslovnog prostora i dalje dobar biznis. Što se tiče malih lokala, tu je drugačije nego ranije, jer se promenio koncept kupovine. Na primer, Balkanska ulica ili Čumićevo sokače, u centru Beograda, gde se nekada sve moglo kupiti u malim lokalima, ne žive kao pre, zbog pojave tržnih centara i šoping molova. Zato lokali od 20 ili 30 kvadrata nemaju smisla kao pre, pa je ulaganje u njih diskutabilnije – objašnjava Vasić.
SKLONOST PREDUZETNIŠTVU I MERCEDESOV ZNAK
Najpoznatiji bankar podseća da prema svetskim pokazateljima sklonost preduzetništvu ima 6 do 7 posto ljudi, što znači da većina nije spremna da uđe u biznis koji nosi dozu neizvesnosti.
Kada govorimo o štednji, štednja je odricanje dela prihoda danas, zarad bolje budućnosti. Najveći deo naših građana štedi u banci. To je najdominantniji oblik štednje, a onda sledi štednja u kući, koja je poželjna samo do određenog iznosa. Mi u Srbiji imamo vrlo malo alternativa za investiranje. Najveći deo država na prostoru bivše Jugoslavije ima sličan problem. Postoje investicioni fondovi, privatni penzijski fondovi, razne vrste štednih osiguravajućih proizvoda, ali i dalje imamo bankocentrično tržište, jer se više od 94 posto svega, kada pričamo o finansijama, nalazi u bankama. I to je problem, jer bi finansije trebale da budu raspoređene po „principu“ Mercedesovog znaka, a to znači 33% u bankama, 33% u investicionim, penzijskim i fondovima životnog osiguranja, a 33% nešto treće. Mislim da je to savršenstvo, ali to postoji u malom broju država, u zemljama EU, u Singapuru i SAD-u – priča Vasić.
POVERENJE U BANKE
Ovaj finansijski stručnjak kaže da ljudi u Srbiji veruju bankama, jer se u našoj zemlji na štednji trenutno nalazi 14 milijardi evra.
– Bankarski sektor je dominantan od 2000. godine, dobar je katalizator za one koji ne znaju da investiraju, a imaju volju da štede. S druge strane, banke su i te koje kreditiraju privredu i građane i sa više od 95 odsto iz prikupljene štednje. Aktiva banaka je negde oko 50 milijardi evra. Plasirale su taj novac u privredu, građane i državu, što je ozbiljan pokretač ekonomije. U tom smislu, ljudi imaju poverenja i bankarstvo. Kao bivši bankar, a danas kao konsultant, rekao bih da mnogo moramo raditi na opcijama gde investirati. Mora i treba da postoji međusektorska finansijska konkurencija kako na strani ponude, tako i na strani tražnje, i ne samo konkurencija među bankama – objašnjava Vasić.
PRVA ZARADA
Budući da je Vladimir Vasić najpoznatiji srpski bankar i uvek spreman da govori na temu finansija i daje savete o novčanim ulaganjima, zanimalo nas je kako je počeo da gradi karijeru, kako je zaradio prve pare i koje su bile njegove najveće investicije u životu.
– Čim sam dobio ličnu kartu, a imao sa 16 godina, otrčao sam u Omladinsku zadrugu Beograd, gde je već išao moj mesec dana stariji drugar, i prijavio sam se da radim. Nisam se libio ni fizičkih poslova. Posle dva dana sam dobio poziv, ponudu da u jednoj nekadašnjoj banci slažem registratore. Potom sam desetak dana radio u nekoj drugoj banci, gde sam zaradio za patike. Kada je reč o radu i zaradi u tom životnom dobu, rekao bih da je moj tata imao jednu sjajnu filozofiju, a to je da deci ne treba davati novac, kako bi se sama potrudila da ga zarade. On je bio direktor, pa nisam oskudevao, živeo sam komotno i imao sam da se obučem, ali je smatrao da za džeparac sam moram da zaradim. Kao dvadesetogodišnjak želeo sam da izlazim i vozim auto, a za to nisam hteo da tražim pare od bake i deke, smatrajući sebe sposobnim da nešto zaradim. Takav odnos prema novcu me je oblikovao. Kasnije sam se opredelio da uđem u celu ovu priču. Uvek sam bio uveren da ne znači da nećeš napraviti biznis ako nemaš novac, a imaš ideju, jer džaba ti pare na gomili ukoliko ne znaš da ih iskoristiš – priča Vasić.
SREBRNO JEZERO NAGOVESTILO ZLATAN POČETAK
Kada je reč o najvećim životnim investicijama, naš sagovornik ističe da ih je bilo više, ali smatra da su putovanja ono najvrednije, jer su ona često i najlepša i najuzbudljivija životna iskustva, a obišao je šezdesetak zemalja. Uostalom, upoznavanje različite kulture na sva četiri kraja sveta, bilo mu je značajno i za posao, jer usput sazna i nešto o poslovanju u drugim državama. Ipak, sa osmehom na licu seća se ulaska u svet preduzetništva, odnosno ugostiteljstva, a bilo je to 1995. godine na Srebrnom jezeru.
– Kao student nisam imao novac, ali sam imao ideju, i volju da radim. Prvo sam otvorio kafić, a posle i diskoteku. To je funkcionisalo do 2001. godine. Bilo je to veliko iskustvo u radu s ljudima, prošlo je tu prodefilovalo mnogo intelektualaca, političara, novinara… Naučio sam ljudsku psihologiju. Bio sam i di-džej, i organizator, menadžer, konobar, šanker – priča Vasić. Priseća se kako je jedno jutro u kafić došla izvesna gospođa, koja je svojom pojavom i stilom odevanja odudarala od svih u tom kraju. Poručila je antistres sok, kojeg u to vreme nije bilo po kafićima, jer se obično pio sok od jabuke, đus ili ceđena pomorandža, ali joj nije rekao da željenog pića nema…
– Kazao sam da je trenutno nestalo i poslao svog čoveka da otrči u prodavnicu po taj sok. Upitala me je da li znam ko je ona, a pošto sam odgovorio da ne znam, da je gošća kao i svi, rekla mi je da je vlasnica nekoliko brodova koji plove Dunavom i mystery shopper. Otkrila je da je želela da vidi ko, gde i kakvu ponudu ima, pa da će po pristajanju brodova u Veliko Gradište turiste slati i kod mene. Eto, da se nisam potrudio da nabavim onaj sok, ta gospođa verovatno ne bi uputila strance u moj kafić – objašnjava Vasić.
PRVI LINIJSKI TAKSI U BEOGRADU
U daljem poslovanju proslavljenom bankaru Vladimiru Vasiću pomogla je ljubav prema vožnji automobila. U to vreme, krajem devedesetih, od zarađenog novca u ugostiteljstvu, kupio je juga, pa keca, a onda ladu. Januara 1998. tokom štrajka Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu, došao je na ideju da „taksira“.
– Jedno jutro sam s Novog Beograda do Brankovog mosta povezao neke ljude koji su krenuli na posao, da im učinim. Ubrzo sam se, ne znam kako, dosetio da radim kao linijski taksi. Na kola sam stavio blok s brojem „95“, što je značilo da vozim kuda i autobuska linija 95. Za sedam dana zaradio sam četiri lade. To je zapravo stvar prepoznavanja trenutka, da uđete u neki posao, servis, usluge. Kada bih negde krenuo, napisao bih broj gradske linije koja saobraća tom trasom i vozio ljude. Posle su se taksisti dosetili da budu linijski, pa su mi malo pretili i izbacili me iz „biznisa“. Međutim, za tih nekoliko dana ostvario sam možda i najveći profit u svom dosadašnjem radu – priseća se Vasić, koji je ubrzo, nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, započeo korporativnu karijeru. Bio je na ključnim pozicijama u oblasti strategije i transformacije bankarstva, upravljanja projektima, nabavke i administracije prestižnim finansijskim kompanijama i institucijama – Societe Generale Bank, Generale Insurance, Triglav Investment, Findomestic BNP Paribas, Sberbank i Udruženje Banaka Srbije.
