Ispovest srpskih matičara: “Već nakon nekoliko godina rada počeli smo da se pitamo – ko su zapravo ljudi koji stupaju u brak?”
Dvojica matičara iz Srbije, jedan u penziji, a drugi još uvek aktivan, decenijama su zajedno radili u jednoj od centralnih beogradskih opština. Kroz posao su stekli iskustvo koje im je omogućilo da razviju neverovatnu sposobnost predviđanja sudbine brakova koje su sklapali. Njihova priča, puna zanimljivih i često neočekivanih uvida, otkriva ne samo detalje njihovog posla već i fascinantne obrasce u ponašanju mladenaca.
“Posle određenog vremena, shvatili smo da brak nije samo pitanje ljubavi, već i toga odakle dolaze budući supružnici, kakvo im je vaspitanje, kultura, porodična pozadina, društveni status, pa čak i materijalne mogućnosti,” kažu oni, insistirajući na anonimnosti zbog prirode svog posla.
Hemija ili iluzija?
Kako kažu, mnogi parovi zapravo ne znaju šta znači zajednički život. “Lepo im je nekoliko sati dnevno, ali šta kada dođe sutrašnji dan? Ko će obaviti kupovinu, ko spremiti ručak, izbaciti smeće, platiti račune? Retko ko pre braka razmišlja o tim stvarima. Sve se prečesto svodi na trenutnu privlačnost, a ako je brak zasnovan samo na tome, teško da može dugo trajati,” objašnjavaju oni.
Vremenom su, kroz praksu, razvili sopstveno pravilo – neformalnu “opkladu” o budućnosti brakova. U posebnu rubriku, pored imena mladenaca, diskretno su grafitnom olovkom upisivali svoje procene o tome koliko će brak trajati. Kada bi s vremenom stigla potvrda o razvodu, mogli su da vide ko je bolje predvideo ishod. Ove procene nisu pravili za sve parove, već samo za one kod kojih su već na prvi pogled primećivali ozbiljne nesuglasice. A takvih, kažu, nije bilo malo.
Da li ljubav pobeđuje sve?
Jedna od najčešćih zabluda o braku, smatraju oni, jeste romantična ideja da ljubav može prevazići sve prepreke. “Istorijski gledano, brakovi su se mnogo duže sklapali iz interesa nego iz ljubavi. Velike kulturološke i obrazovne razlike, kao i razlike u okruženju u kojem su partneri odrasli, često se pokažu kao ozbiljne prepreke za skladan zajednički život,” kažu matičari.
Navode i konkretne primere: “Ako je jedna osoba odrasla u tipičnoj građanskoj porodici, a druga dolazi iz ruralnog područja, teško je da će se lako uskladiti. Njihovi pogledi na život, uloge u porodici i društvene norme mogu biti potpuno drugačiji. Na primer, u nekim krajevima Srbije i dalje je uobičajeno da žene i deca sede za odvojenim stolom od muškaraca. Ako se takva osoba oženi ili uda za nekoga ko potiče iz modernije sredine, nesuglasice su gotovo neizbežne.”
Obrazovanje i društveni krug – ključni faktori?
Čak i kada oba partnera imaju sličan nivo obrazovanja, postoje drugi faktori koji mogu igrati presudnu ulogu u opstanku braka. “Društveni krug i porodične vrednosti često prave razliku. Ako je, recimo, mlada iz porodice akademika, naviknuta na razgovore o kulturi, putovanjima i umetnosti, a mladoženja dolazi iz sredine u kojoj su te teme strane, kako će se uklopiti? Njeni prijatelji pričaju o Parizu, Veneciji i Njujorku, dok on o rodnom selu. Može li on da se oseća prijatno u tom društvu?”
S vremenom, kažu, dešava se da jedan partner počne da izbegava okruženje u kojem se ne oseća prihvaćeno, što vodi ka sve većem udaljavanju. “Često se događa da se brakovi raspadnu upravo zbog tih nevidljivih, ali ključnih razlika. Retko uspeva brak u kojem se, na primer, lekarka uda za vozača – ne zato što je jedno zanimanje vrednije od drugog, već zato što se svakodnevne navike, očekivanja i interesovanja ne podudaraju.”
Njihovo dugogodišnje iskustvo pokazuje da brak nije samo stvar osećanja, već i kompatibilnosti u mnogo širem smislu. “Na kraju dana, ljubav jeste važna, ali ako ne postoji zajednički temelj za život, ona često nije dovoljna da održi brak dugoročno.”
