Jučerašnji masakr na Cetinju kada je meštanin Aco Martinović ubio 12 sugrađana, među njima sedmoro muškaraca, tri žene i dvoje dece od 10 i 13 godina, najmasovije je ubistvo u novijoj istoriji Crne Gore.
Pre nepune dve i po godine, takođe Cetinje bilo je poprište još jednog masakra kada je Vuk Borilović (34) ubio desetoro Cetinjana, među ubijenim bili su i dečaci Marko (7) i Mašan (11) i njihova majka Nataša Martinović (35). Još šestoro ljudi tada je teže ili lakše ranjeno hicima koje je ispalio Borilović koji je ubrzo po masakru likvidiran pod do kraja nerasvetljenim okolnostima.
Od Drugog svetskog rata na ovamo, u Crnoj Gori zabeleženo je više masovnih ubistava, u nekim slučajevima prosto nepojmljivih umu.
Početkom juna 1992. godine u selu Pušonjski Do kraj Pljevalja mladić Кosta Damjanović kome su bile samo 22 godine surovo je ubio devetoro komšija, nekoliko njih je ranjeno. Ostalo je zabeleženo da su tada pobijeni Jovan (61) i Radovan Ostojić (32), kao i Vukota Martić. U kući braće Rajka (64) i Radomana Ostojića (62), uz njih dvojicu ubijene su i njihove supruge Mara (60) i Radojka (50). Ubijena je i Mara Milikić (50) dok je njen suprug Mile teško ranjen. Dosta Šubarić (62), sasečena je rafalom kada je pokušala da telom zaštiti svog bratanića Veljka.
Veljko je posle rvanja uspeo da ubici otme pušku kojom ga je zatim ubio. Tokom borbe na život i smrt Кosta je uspeo da rani i Veljkovog oca Miletu i tetku Tonku. Кobnog jutra ubica je sa ocem i bratom krenuo u susedno selo gde su poveli psa na vakcinaciju. Usput se desilo pa je pas ujeo za nogu sina kasnije ubijenog Vukote. Počela je svađa na putu, Vukota je zakačio Кostu šakom po licu… Кosta je otrčao kući, dohvatio pušku i počeo je masakr. Porodica ubice ubrzo je odselila, njihova kuća, nije dugo prošlo, izgorela je u požaru.
Samo pola godine kasnije, u februaru 1993. godine, četrnaestogodišnji Momčilo Cerović iz Čokrlija kod Bijelog Polja u porodičnoj kući iz automatske puške ubio je oca Mlađena (45), majku Milevu (43), brata Mila (20), sestrića Jovana Truntića, koji još nije imao ni tri godine, te babu Mitru (70). Momčilo je zatim iz automatske puške, naslonivši je na pod, pucao sebi u glavu.Tajnu, šta je bio okidač masakra, porodica je odnela u grob.
Novembra 1993. godine u Bijelom Polju ubijeni su Vuksan Sošić (42), radnik Robne kuće „Beograd“ u ovom gradu, njegova supruga Slavica (40), daktilografkinja u Osnovnom sudu, kao i dvoje njihove dece, Tatjana (12) i Milosav Sošić, kome je bilo samo osam godina. Masakr je preživio samo jedanaestogodišnji Vladan. Sošiće je, kako se ispostavilo pobio njihov bliski rođak Novo Sošić (44), radnik Crnagoraputa. Novo je te večeri došao kod Vuksana, dočekan je rakijom i kafom, kada je krenuo kući, Novo je Vuksana snažno stegao za ruku, povukao k sebi i nekoliko puta mu zario u grudi lovački nož, koji je pre toga pripremio i sakrio u rukavu.
Slavica koja je pokušala da pomogne suprugu, takođe je izbodena nožem. Sošić je potom izvadio pištolj i hicima overio dvoje supružnika. Ubicao je pokušao da ubije i malog Vladana, ispalio je nekoliko hitaca ka detetu, ali ga je promašio. Potom je uleteo u dečiju sobu, u međuvremenu je ubacio novi šaržer, zapucao ka Tatjani i Milosavu.
U Sutomoru je 1965. za vreme snežne oluje likvidirana porodica Novaković, njih četvoro. Tupim predmetom ubijeni su Petko Novaković (55), njegova majka Anđa (85), tela Petkovih ćerki Vere (13) i Veselinke (8) nađena su kasnije, u žbunju iza jednog ovdašnjeg hotela, u poodmakloj fazi raspadanja. Zločin nikada nije rešen, istraga je, kako su tada pisali mediji išla u dva pravca – prvi je navodna osveta koja se vezuje za Drugi svetski rat, drugi neraščićeni odnosni sa nekim porodičnim prijateljima. Petko je bio nastavnik biologije, povučen čovek, koji je retko kontaktirao sa komšijama. Preprodavao je domaću rakiju, ljudi su ga stalno viđali na sutomorskoj plaži sa knjigom u ruci.
Aprila 2012. godine Slavko Milović iz Andrijevice, ubio je tasta Slobodana (66), taštu Danicu (64) i šuraka Zorana. Drugog šuraka Željka je ranio, nije ga dotukao jer mu je nestalo municije. Posle masakra Slavko se ubio ručnom bombom.
Sedam godina ranije, 31. decembra 2005. godine, pobijena je petočlana porodica Roganović iz Herceg Novog. Кomšija Milan Zeković, ubio je tada Slavoljuba (41) i njegovu suprugu Slavku (42) Roganović, a potom i njihove sinove Marka (8), Srđana (10) i Željka (12).
Ubica je pozvao Slavoljuba kod sebe kući da mu popravi slavinu, kada je nesrećni čovek ušao u kupatilo. Zeković mu je prišao sa leđa i pucao u potiljak iz pištolja marke „bereta“. Posle ubistva u svojoj kući, Zeković je upao u kuću Roganovića i pucao u Slavku i u njenog sina Srđana. Zatim je nožem ubio Marka, a potom Željka. Zabeleženo je da dečaci imali po telima na desetine uboda, istraga je pokazala da je Zeković čak 27 puta ubo malog Željka.
Veštaci su kasnije utvrdili da ubica pati od paranoične šizofrenije. Ubica je uhapšen nekoliko dana kasnije, posle Nove godine, u selu kod Gornjeg Milanovca, gde je imao rodbinu.
