Povodom obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja logora Aušvic-Birkenau u Poljskoj, u tom logoru danas će se okupiti šefovi država, preživeli Holokaust i drugi uglednici kako bi položili vence u znak sećanja na oko 1,1 milion žrtava ubijenih u nacističkom logoru smrti.
Komemoraciji će prisustovati poljski predsednik Andrej Duda i premijer Donald Tusk, kao i britanski kralj Čarls Treći, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, specijalni izaslanik SAD-a za Bliski istok Stiv Vitkof, generalna direktorka Uneska i izraelski ministar obrazovanja, piše Džeruzalem post.
Delegaciju Srbije predvodiće ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, najavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Komemoraciji u Aušvicu će prisustvovati i kosovska predsednica Vjosa Osmani. Ona je, kako je saopšteno iz njenog kabineta, već otputovala u Poljsku.
Obeležavanju će prisustvovati i srpska članica i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, saopšteno je iz njenog kabineta.
Početak komemorativnog skupa je u 16 časova i može se pratiti uživo putem linka.
Kako pišu izraelski mediji, uprkos tome što je sovetska Crvena armija oslobodila zatvorenike pre osam decenija, nijedna ruska delegacija neće učestvovati zbog ruske invazije Ukrajine koja je u toku.
Prilikom ulaska u muzejsku kapiju Aušvica gosti će videti vagon teretnog voza kojim su hiljade ljudi prevezeni u logor, gde je većina njih ubijena gasom, a njihova tela kremirana.
Kao što je glasio čuveni cinični slogan na kapiji logora „Rad oslobađa“, ovo takozvano oslobođenje često je dolazilo kao smrt. Dok su Jevreji bili najveća grupa žrtava, za uništenje su obeleženi i Poljaci, ruski ratni zarobljenici, Romi i Šinti kao i homoseksualci.
Aušvic-Birkenau bio je najveći nacistički logor smrti i postao je jedan od glavnih simbola Holokausta. Oko 1,4 miliona ljudi, od kojih oko 1,1 milion Јevreja, umrlo je u Aušvicu između 1941. i 1945. godine.
Na mestu nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora 1947. godine otvoren je muzej, koji je 1979. uvršten na Uneskovu listu svetske baštine.
