Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice sa, u najmanju ruku, upitnim statusom nametnuo je jula 2023. godine Bosni i Hercegovini izmene krivičnog zakona te države, član 203a, po kome je sada kažnjen predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zbog nepoštovanja odluka tog istog Kristijana Šmita.
Ovako u najkraćem izgleda „pravni okvir“ u kome se odigrava najnovija kriza u Bosni i Hercegovini sa, za sada, nesagledivim posledicama.
Ustvari, to je samo okvir, koliko je u njemu prava, koliko pravde, koliko je ta pravda, međunarodna, domaća, bosansko-hercegovačka pravična, već je sasvim drugo pitanje. Kao, uostalom, što je upitan čitav diskurs, okvir u kome funkcionište ta država, sa kolonijalnim upravnikom kao vrhovnim autoritetom i skoro punih 30 godina od završetka rata.
Presuda Dodiku u tom smislu samo je slika i prilika današnje Bosne, države sa same ivice logike, što je davno još konstatovao Ivo Andrić a pre neko veče citirao Dodik pošto je objavljena presuda Suda BiH. Ono što je u državi sa dva entiteta, tri naroda, Kristijanom Šmitom koji je za jedne visoki predstavnik, za druge samo turista koji se lažno predstavlja, logično za druge nije. Ono što je za jedne pravo i pravda, za druge je nepravda, ono što je jednima prihvatljivo, drugima nije, ono što je jednima sudski proces, drugima je politička nameštaljka…
Krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“ koje je, kako kaže nepravosnažna presuda Suda Bosne i Hercegovine, počinio Dodik, kriminalizovano je tek 2. jula 2023. godine. Dan ranije Kristijan Šmit, pozivajući se na Bonska ovlašćenja, nametnuo je član 203a u Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine sa zaprećenom zatvorskom kaznom za nepostupanje po naredbi visokog predstavnika međunarodne zajednice..
Inače, na ovnovu tzv. Bonskih ovlašćenja, visoki predstavnik ima pravo da donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije BiH, zakone, izmene i dopune zakona, da smenjuje političke funkcionere, državne službenike.
„Kristijan Šmit bahato i bezobrazno pokušava da pokaže da je iznad svih – iznad Ustava, zakona, institucija, pa čak i iznad naroda!”, izjavio je Dodik uoči objavljivanja presude.
Samo pet dana po nametanju člana 203a, 7. jula 2023. Milorad Dodik je u svojstvu predsednika Republike Srpske i po ustavnim ovlašćenjima koja ima potpisao ukaz o izmeni zakona prethodno usvojenog u Skupštini Republike Srpske prema kome se ubuduće neće objavljivati odluke visokog predstavnika.
Usledila je tužba Sudu BiH, krivični postupak, na kraju i presuda Dodiku u prvom stepenu na godinu dana zatvora i šest godina, okvirno rečeno, zabrane vršenje dužnosti predsednika Republike Srpske.
Sve ovo, međutim, samo je površna slika vrh ledenog brega čitavog postupka i krize koja je krivičnim postupkom i presudom Dodiku izazvana. Sve ostalo je pravi lavirint zakona i bezakonja, nametanja pravde i nepravde, sve, na koncu, dovedeno za jedne do besmisla, za druge, konačno, do poštovanja zakona i zakonitosti.
Odbrana Milorada Dodika tokom čitavog postupka insistirala je da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik i da na tu funkciju nije postavljen rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kako je to predviđeno članom 1. Aneksa 10 Sporazuma o civilnom sprovođenju Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovni kao što je to bio slučaj kada su na funkciju postavljani predhodni visoki predstavnici.
Šmit je na funkciju imenovan 27. marta 2021. godine odlukom odbora Saveta za provođenje mira (PIK). To telo čini pedesetak država i međunarodnih organizacija i zaduženo je za implementaciju Dejtonskog sporazuma. Rusija je 2021. najavila kako više neće učestvovati na sastancima PIK, a 2022. je obustavila finansiranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR).
Po rečima advokata Gorana Bubića, jednog od branilaca Milorada Dodika na ovom procesu „bez legitimnog imenovanja Kristijan Šmit ne može biti zakonodavac u Bosni i Hercegovini“.
„Šmit je nelegalan, a naše tvrdnje nisu proizvoljne. Njegovo postavljenje je pre svega činjenično pitanje. Da bi se uopšte raspravljalo o njegovoj ulozi, mora postojati akt o njegovom imenovanju, čime bi bili ispunjeni pravni uslovi definisani Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dosadašnju praksu potvrđuje činjenica da su sve prethodne visoke predstavnike imenovali i odobrili Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Čak i da se pozivamo na Savet za implementaciju mira, morala bi postojati određena odluka, koja bi bila uvrštena u sudski spis. Ovo je krivični postupak, najozbiljniji pravni proces, a Kristijan Šmit se u optužnici pominje sedam-osam puta. Odbrana ima legitimno pravo da zna u kom svojstvu se on predstavlja. Ako u sudskom spisu ne postoji nijedan dokument o njegovom imenovanju, nijedan sud ne može tvrditi da je on legitimno postavljen. Pravno stanovište može se zauzeti tek nakon činjeničnog utvrđenja njegovog statusa“ objasnio je Bubić gostujući na televiziji K1.
Status Kristijana Šmita samo je jedna od spornih okolnosti u čitavom procesu. Milorad Dodik, tada član Predsedništva Bosne i Hercegovine, još pre šest godina, novembra 2019. pozvao je Narodnu skupštinu RS da donese odluku o ukidanju “bonskih ovlaštenja” visokih predstavnika i vraćanju entitetima nadležnosti koje su prenete na nivo države.
Pomenuta Bonska ovlašćenja korišćena su do sada više puta. Samo do 2016, tim instrumentom smenjeno je u BiH157 političara, od toga više od 60 u Republici Srpskoj. Ista ovlašćenja visoki predstavnik je primenio 334 puta kada su u pitanju promene zakona, od čega je 95 bilo nametnuto u potpunosti (direktno primenjiva), a 129 su primenjena posle saglasnosti u entitetima.
Primenom Bonskih ovlašćenja, marta 1999. smenjen je Nikola Poplašen, tadašnji predsednik RS koji je godinu dana ranije na izborima pobedio Biljanu Plavšić.
Koristići upravo Bonska ovlašćenja, 2022. Kristijan Šmit poništio je Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Milorad Dodik tada je “nemačkom turisti u BiH” poručio da nisu „najbolji sinovi Republike Srpske izginuli da bi on krčmio ono za šta su dali najvrednije“ i da može slobodno da kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu.
Osim statusa Kristijana Šmita, bonskih ovlašćenja i ko ih može koristiti, za Milorada Dodika sporan je i status Suda BiH.
“Sud BiH neustavan je kao i Šmit”, izjavio je Dodik avgusta prošle godine posle jednog od ročišta u procesu u kome je prekjuče proglašen krivim i osuđen.
“BiH će izgubiti na neustavnom Sudu BiH u političkom procesu koji se vodi protiv mene kao predsednika RS i direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića”, takođe je jedna od Dodikovih izjava.
Iz odbrane Milorada Dodika najavljeno je da je žalba na presudu Suda BiH pripremljena i da će blagovremeno biti uložena.
“Siguran sam da ovakva presuda ne može da opstane. Odluka Suda BiH najgrublje narušavanje ustavno-pravnog poretka prije svega BiH, a potom i Republike Srpske. Ovo što smo danas čuli i što se smatra presudom, nije nikakva sudska presuda – već politička odluka za koju smo saznali mnogo ranije. Prije više mjeseci smo saznali da će biti upravo ovakva kakva je danas donijeta, što govori u prilog tome da je presuda donijeta u momentu kada je i optužen gospodin Dodik”, rekao je advokat Goran Petronijević, jedan od Dodikovih branilaca.
Petronojević je izrazio i nadu da bi uskoro Savet bezbjednost UN mogao da se izjasni o pitanju legaliteta i legitimiteta Kristijana Šmita, njegovoj ulozi.
“Ono što se može veoma brzo desiti, to je odluka Savjeta bezbjednosti UN, jer su naši prijatelji iz AfD-a postavili poslaničko pitanje u Bundestagu, u kome su tražili da se nemački Bundestag i Vlada odrede o pitanju legaliteta i legitimiteta Schmidta u svojstvu u kome se nalazi u BiH, njegovoj ulozi i svemu ostalom”, rekao je Petronijević napominjući da i sam Šmit, na konferenciji za novinare održanoj dan “nije sebe potpisao kao visokog predstavnika već kao predsjedavajućeg Savjeta za implementaciju mira (PIK), “što govori da je svjestan da njegovo imenovanje nije bilo legalno i legitimno, a samim tim i nijedna odluka koju je donosio u svojstvu visokog predstavnika”.
Po rečima Petronijevića, Alternativa za Nemačku (AfD), postavila je jedno poslaničko pitanje sa 18 vrlo preciznih potpitanja.
“Na to, Vlada Njemačke i Bundestag neće moći da daju drugačiji odgovor od onoga koji mi znamo, a to je da visoki predstavnik u BiH u proteklom periodu, od 2021. godine do danas nije postojao, a da je Kristian Šmit bio jednostavno samozvanac koji je sebe predstavljao kao visokog predstavnika”, izjavio je Petronijević za agenciju Srna.
Za to vreme, pitanje kako je moguće da tri decenije od završetka rata BiH I dalje ima “visokog predstavnika”, sada i sa upitnim statusom, kao “vrhovnog autoriteta”, kolonijanog upravnika koji smenju funkcionere, ukida i donosi zakone, menja ustave, ostaje bez odgovora.
Kao i ono, može li građanin te države, bio on Bošnjak, Srbin ili Hrvat biti istinski slobodan u takvim okolnostima?
Pitanje na prvi pogled, možda, nevažno, nepotrebno, a u stvari suštinsko.
