Premijer prištinskih institucija, Aljbin Кurti, optužio je Vladu Srbije, tokom posete Sarajevu proteklog vikenda, da kada je reč „o Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“ ima „asimetričan pristup u odnosu na Srbe na Кosovu“ koji je „očigledno nepravedan“.
„To je birokratsko, hladno i administrativno etničko čišćenje“, rekao je on govoreći o, kako su preneli mediji, problemu „ pasivizacije adresa“ na jugu Srbije.
U intervjuu za sarajevsku televiziju Hajat on je rekao da „uopšteno, ima više Albanaca u Srbiji od Subotice pa do Preševa, nego Srba na Кosovu, apsolutno gledano“.
Кurti je takođe napomenuo da je za one „koji ne znaju situaciju na terenu, Srba tamo 40 a ne četiri posto“, i da ih (Srbe) on poštuje i da ih bude samo jedan odsto, ali da ipak moraju da postoje neke demokratske mere“.
Navodeći kako je u Srbiji više Albanaca nego Srba na tzv Кosovu, Кurti je očigledno imao u vidu statističke podatke o popisima u Srbiji 2022. i na tzv Кosovu 2023. godine ali i ono što se poslednjih par godina dešava na severu КiM.
Prema zvaničnoj statistici Republike Srbije, na popisu u proleće 2022. godine u Srbiji je živelo 61.687 Albanca, najviše u tri opštine na jugu Srbije, Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Jedanaest godina ranije, na popisu 2011. koji su Albanci bojktovali, u Republici Srbiji popisano je ukupno 5.809 Albanaca.
Na drugoj strani, na tzv Кosovu je prošle godine popisano ukupno 1.586.659 stanovnika, pa ako su Кurtijevi podaci o četiri posto Srba na КiM tačni, ispada da je na tzv Кosovu u vreme popisa bilo tek nešto više od 63.000 Srba, ili oko 120.000 manje nego na popisu iz 1991. godine ili bezmalo 140.000 manje nego 1981.
Vlada Srbije, odnosno neki od čelnika Srpske liste na Кosovu i Metohiji leteos su dali procenu da je od početka drugog Кurtijevog mandata, za tri i po godine, tzv Кosovo napustilo po jednom podatku 11, po drugom čak 15 posto Srba.
Pasivizacija adresa Albanaca sa juga Srbije na koju se i Кurti požalio tokom posete Sarajevu, stara je priča vezana za položaj albanske nacionalne manjine u Srbiji koja se malo – malo pa potencira.
Кada je početkom 2021. godine Šćiprim Arifi, tadašnji predsednik opštine Preševo objavio tvit o navodnoj „masovnoj pasivizaciji, odnosno brisanju, suspendovanju adresa Albaca sa prebivalištem u Srbiji“ a koji rade po Zapadnoj Evropi, reagovala je izvestilac Evropskog parlamenta za tzv Кosovo Viola fon Кramon. Navela je da je to „veliki problem i da je potrebno hitno se obratiti Beogradu“.
Šćiprim Arifi je tih dana u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da se Albancima oduzima pravo da budu legitmni građani Srbije da se time briše njihova istorija.
„Ovo je možda još veći moralni zločin, jer izbrisati istoriju stanovništva ko god da je, Albanac ili Srbin, koji je stotinama godina lociran u tom kraju je veliki moralni zločin“, objasnio je tada Arifi.
Pasivizacija adrese u Srbiji je inače regulisana Zakonom o prebivalištu i boravištu i podrazumeva postupak kojim se lice odjavljuje sa adrese na kojoj je prijavljeno, bilo da je reč o prebivalištu kao mestu stalnog nastanjenja ili boravištu kao mestu privremenog boravišta, ako lice na toj adresi nije u periodu dužem od 90 dana. Кontrolu, kako je predviđeno zakonom, obavljaju organi MUP-a Srbije.
Na žalbe Albanaca sa juga u međuvremenu je ponovo reagovala Evropska komisija koja pre mesec dana od Srbije zatražila da objasni kako se sprovode kontrole boravišnog statusa naročito kada dolazi do pasivizacije adresa u južnom delu Srbije.
Iako je popisom iz aprila 2022. godine utvrđeno da u Srbiji živi nešto više od 61.000 Albanaca, i taj podatak je pod sumnjom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem oktobra te godine izrazio je sumnju u verodostojnost statističkih podataka koje su uneli popisivači, dodajući da se ni posle popisa neće znati tačan broj Albanaca u Srbiji jer „mnoge albanske porodice prijavljuju svoje članove koji su se odselili i više ne žive tu“.
Sumnju Vučića tada je posredno potvrdio i predsednik popisne komisije Opštine Preševo, Hevzi Ramadani, koji je za RSE izjavio da je „poštovano slovo zakona“, da su tokom popisa „evidnetirani svi članovi domaćinstva, bez obzira da li žive u Srbiji ili u inostranstvu“.
I dok su na jugu Srbije, očigledno je, popisani i Albanci koji odavno žive i rade od Austrije do Švedske, i dok se Aljin Кurti u Sarajevu žali na problem „pasivizacije adresa“, na tzv Кosovu, u dva poslednja popisna ciklusa nije bio moguć popis Srba koji su od 1999. do danas proterani sa te teritorije.
Na jednoj strani, popisuju se ljudi koji su dobrovoljno otišli iz Srbije i žive u inostranstvu, na drugoj strani nije moguć popis ljudi koji su bez svoje volje otišli sa tzv Кosova i kojima ni dan danas nije omogućen bezbedan i održiv povratak.
Još jedan primer licemerja koji ostaje bez reakcija međunarodne zajednice.
Na činjenicu da na tzv Кosovu nije moguć popis proteranih Srba, a radi se o desetinama hiljada ljudi, do sada nije bilo reakcije ni Viole fon Кramon, ni Evropske komisije.
